Boško Obradović nedeljom: Zašto je toliko važna promena izbornog sistema?

Srbija je uz Crnu Goru jedina zemlja u Evropi u kojoj vlada proporcionalni izborni sistem sa zatvorenim izbornim listama, a čitava država je jedna izborna jedinica. Da je ovo dobro bilo bi tako i u drugim evropskim državama, ali to nije slučaj. Ovako katastrofalan izborni sistem očito odgovara dvema poslednjim evropskim diktaturama. Šta su njegove glavne slabosti:

1. Birač ne može da bira narodnog poslanika iz njegove izborne jedinice, već samo glasa za izbornu listu koju prave političke partije od kojih zavisi koji kandidat će biti na kom mestu na listi i samim tim ko će onda ući u Narodnu skupštinu. Ispravno je da birač bira narodnog poslanika po imenu i prezimenu i da onda zna ko ga iz njegove izborne jedinice predstavlja u Parlamentu.

 2. S obzirom da je Srbija jedna izborna jedinica to znači da nema dobre geografske reprezentativnosti u Narodnoj skupštini i da više od pola opština u Srbiji uvek ostane bez svog predstavnika u Parlamentu. 

U skupštinskom sazivu 2012-2016. godine gotovo pola narodnih poslanika bili su iz Beograda (119), a 122 opštine nisu imale svog poslanika. Narodni poslanici iz Beograda i Novog Sada činili su većinu u Narodnoj skupštini u prošlom sazivu (2016-2020), dok 96 opština nisu imale svoje predstavnike u Parlamentu. U poslednjih 30 godina obnovljenog višestranačja 13 opština nikada nisu imale narodnog poslanika, a 43 opštine nemaju svoje predstavnike u Parlamentu od 2008. godine. I u sadašnjem, novom sazivu Skupštine 90 opština nema svog političkog predstavnika, a iz Beograda dolazi 96 poslanika ili 37% (Beograd ima najviše 25% stanovništva Srbije). Za nove narodne poslanike izabrane na lažnim izborima ove godine definitivno niko nije glasao – oni su delegirani od strane SNS i drugih satelitskih partija vlasti. 

Ono što je veoma važno za kvalitet demokratije jeste da predsednički, parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori ne smeju biti istovremeno. Predsednik države ne može biti nosilac stranačke liste na svim nivoima, pa čak i na izborima za savete mesnih zajednica, već to moraju biti oni kandidati sa svojim imenom i prezimenom koji se kandiduju na određenim izbornim nivoima.

Najveći problem sadašnjeg izbornog sisterma je taj što poslanik ima veću odgovornost prema partiji nego prema građanima i ne predstavlja one koji su glasali već partiju koja ga je postavila. Tako nedostaje ključna funkcija Narodne skupštine, a to je nadzor nad radom Vlade, što je nemoguće ako su narodni poslanici podređeni stranačkim šefovima u ministarstvima od kojih im zavisi reizbor za novi mandat. Zato je toliko važna promena izbornog sistema koja će doneti dve najvažnije razlike: 1) Snažniju vezu između izabranih narodnih poslanika i birača, i 2) Geografsku reprezentativnost Parlamenta.

Naš cilj treba da bude da građani a ne samo stranke biraju narodne poslanike, i da konačno imamo zaista narodnu a ne samo partijsku skupštinu. To znači promenu izbornog sistema koji mora dobiti elemente većinskog, a to je moguće čak i u ovom proporcionalnom sistemu tako što bi izborne liste bile otvorene, a građani direktno glasali ne samo za izbornu listu već i za kandidate po imenu i prezimenu, i tako oni odlučivali ko će u Narodnu skupštinu. To znači da više neće biti važno na kom si mestu na izbornoj listi već kakav izborni rezultat imaš u svojoj biračkoj jedinici, jer Srbiju treba podeliti u više biračkih jedinica i omogućiti građanima da direktno biraju svoje predstavnike u njima. Na taj način ćemo konačno dobiti mnogo veću odgovornost poslanika prema svojoj biračkoj bazi, a ispunićemo i geografsku reprezentativnost Parlamenta, odnosno svi delovi Srbije imaće svoje narodne poslanike. 

Lično smatram da promena izbornog sistema treba da bude jedan od uslova opozicije da bi izbori bili zaista demokratski. SNS se mnogo plaši toga jer bi njihovi kandidati tada morali da se na izborima pojave pod svojim imenom i prezimenom i ne bi više mogli da se kriju iza Vučićevog imena. Zato pozivam na otvaranje široke stručne i političke javne rasprave na ovu temu, uz korišćenje uporednih iskustava iz drugih demokratskih zemalja, a sve u cilju debate i dogovora o konačnim rešenjima za promenu političkog i izbornog sistema u Srbiji, koja bi bila plod širokog društveno-političkog konsenzusa. Naš prioritet treba da bude oživljavanje participativne demokratije i višestranačkog parlamentarizma u Srbiji, da se građani vrate u politiku i učestvuju u odlučivanju o tome kako će živeti. Ako građani vide da zaista mogu da biraju svoje predstavnike u Parlamentu, onda će se više i zainteresovati.