Samohirurgija mafije, san ili java?

U špageti Srbiji, neko je izgovorio da će se obrušiti na mafiju i organizovani kriminal. Zli jezici po društvenim mrežama odmah iskoristiše priliku da se podsete one narodne – ne seci granu na kojoj sediš. Oni još gori od zlih se prisetiše da to nije prvi put izgovoreno. Zapravo je već izlizano.

Srbija nema Siciliju, nema Las Vegas, nema Pariz, London, Berlin ni Madrid, ali ima mafiju. Drumska mafija, putarska mafija, građevinska mafija, farmakomafija, zdravstvena mafija, fudbalska mafija, prosvetna mafija, estradna mafija, univerzitetska mafija... još nam samo fali i predškolska mafija pa da slobodno možemo da se pohvalimo da smo po još nečemu prvi u Evropi – nemamo građansku državu, već mafija ima državu građana.
Bio je takav slučaj u istoriji. Kolumbija je imala Eskobara, a on Medeljin. Srbija nije Medeljin, ali ima Škaljare, Kavače, Zemunce, kumove i bratiju, tendere i partiju. Ima Pantere i partnere, sinove i splavove, huligane i batinaše, navijače i krovovske potpaljivače.

A sve to okom sokolovim nadgleda ne komunalna milicija, već Capo di tutti Capi, što bi rekla mafija, iliti po naški - Šef, mafije. Proslavljeni Čorba je odavno izgovorio "neću da budem član mafije", ali hoćeš-nećeš, moraš. Treba ti sendvič, treba ti posao, treba ti nešto u katastru, sudu, kod policije, u bolnici, diploma, silikoni, izvršenje, nameštenje, muljaža, vaćarenje, krađa, imunitet, promiskuitet. Nema problema, čeka te dežurni vojnik mafije, završiće ti sve ako se regrutuješ.

I kad najzad postaneš Faust, vrata su ti širom otvorena; ruši po mraku - zidaj po danu, digitalizacija, kanalizacija, gondole, kocke, autoputevi, helikopteri, jahte i brodovi, avioni, kamioni, stadioni, Jovanjice, BDP i zajmovi, međunarodni fondovi, domaći lopovi, privatne tetke i državne sekretarke, blogerke i ministarke, tašnerke i švalerke, pevaljke i drogerke, šljam i bagra, nepismeni i neobrazovani, zli i pakosni, halapljivi i gladni, dno dna sa 700.000 mutanata.

Nekada je svaki kriminalac imao svog policajca, a danas izgleda da svaki policajac ima svoje kriminalce. Nekada je svaki advokat imao svog sudiju, a danas liči da svaki sudija ima svoje advokate. Jedino što u mafijaškoj državi nedostaje je pravosuđe, tužilaštvo, Ustav i pozitivno pravo. Srećom, tu su crni džipovi bez tablica, ćorave kutije, gluvi telefoni u policiji, nemušti pravnici u sudovima i slepi, gluvi i nemi javni tužioci, CIA, BIA i MI kompanija. FSB i KGB. Rijaliti perverzije su zamenile zdrav san i moral, a pseudonovinari i tabloidi upregoše sve mafijine resurse u proizvodnju debiloida.

Školska dvorišta i učionice su nam pretvorili u poligone za uzimanje briseva na narkotike, sve u službi zvanične statistike zlatnog doba i mafije, dok nam bubregovadci kroje granice i zagrljeni sa svojim regionalnim kriminal-pajtosima smeju u lice. Šest metaka u leđa, to mafiju ne vređa.

Omerta je uzela maha i rasturila državu u paramparčad. Riba smrdi od glave.

Kao i do sada, od sveukupne retoričke samohirurgije mafije i dalje će leteti YU-SEX, YU-PRC, YU-TUC, avioni mafijaškog narko vazduhoplovstva koji će pokušati da se se vinu put egzotičnih ostrva u trenutku oslobođenja Srbije.

A vreme oslobođenja se približava velikom brzinom i neće biti dovoljno vazduPLOHOVA koji će moći da iznesu mafiju.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a.