LIČNI STAV Srđan Milivojević: Beloruski budilnik

Ali posle nedavnih zbivanja, posle divljanja obesnih kriminalnih klanova u Beogradu, posle seljenja mafijaških obračuna u tržne centre gde se kriminalci ubijaju pred decom, posle demonstracije bahate moći od strane kriminalnih vođa iz loža stadiona, pozivam Aleksandra Vučića da građanima Srbije saopšti čijih se pretnji uplašio i zbog čega Srbija još uvek nema vladu. Koji kriminalni klan drži u šaci predsednika Srpske napredne sranke, koji klan želi glavne resore za sebe, koji klan danas vlada Srbijom?

Krajnje je vreme da Alekdandar Vučić saopšti da li je uspeo da povrati kontrolu nad svim pobunjenim klanovima napredne mafijaške organizacije i da li ćemo četiri meseca posle nelegitimnih izbora konačno dobiti nešto što bi se zvalo vladom. Naravno da diktatoru nisu potrebni ni izbori, ni vlada, ni građani. Tiraninu još manje. Njemu su potrebni samo podanici i materijalni resursi ove zemlje koji su izvor njegovog neverovatnog bogatstva. Svaki iole normalan i politički pismen čovek zna da smo mi i predsednika i premijera i  sve ministre i vladu dobili na predsedničkim izborima 2017. godine.

Ali bio bi osnovni red da Aleksandar Vučić maketi novo-stare premijerke, četiri meseca posle izbora, makar saopšti ko su joj koalicioni partneri, a ko će glumiti opoziciju. Ostalo je još dve nedelje do isteka ustavnog roka za formiranje nove vlade, a posvađana mafijaška vlast nije uspela čak ni da konstituiše nelegitimnu Skupštinu a kamo li vladu. Razumem nesreću Aleksandra Vučića, koji bi vladu najradije formirao tek kada čuje rezultat predsedničkih izbora u Sjedinjenim Americkim Državama.

Izbori u Sjedinjenim Američkom Državama se tako nesrećno po Aleksndra Vučića poklapaju sa krajnjim rokom za izbor vlade, 3. novembra u ponoć. Ali na nesreću Aleksandra Vučića rezultat američkih izbora biće saopšten negde pred ponoć po američkom vremenu, a za formiranje vlade Republike Srbije rok se računa po srednjeevropskom vremenu. Iako je Aleksandar Vučić svoj sat podesio da se poklapa sa časovnikom u Vašingtonu, očigledno je da će morati da nasatvi svoju hazardersku igru i da sav ulog i prilikom izbora Vlade stavi na Donalda Trampa, kockajući se ne samo sa svojom političkom sudbinom već i sa budućnošću Srbije.

S obzirom da čak i u svojim tabloidima, partijskim glasilima i stranačkim biltenima Aleksandar Vučič više ne može da sakrije činjenicu da je izgubio kontrolu nad svojim kartelom i da pobunjeni pripadnici određenih klanova ne žele da prepuste svoje partijske feude i posede, jasno je da će nelegitimna Skupština izabrati vladu sa kratkim rokom trajanja kakav ima svaka kvarljiva roba.

Najava novih izbora je samo uzaludan pokušaj Aleksandra Vučića da disciplinuje pobunjene mafijaške glavešine.

Dok Srbija očekuje da vidi spisak imena budućih glavnoosoumnjičenih koji će posle nekog partijskog sastanka pročitati Ana Brnabić i promovisati ih u ministre, sat neumitno otkucava, a međusobni mafijaški obračuni dobijaju na žestini. Pri tome, Srpska napredna stranka nije ni učestvovala na izborima, već lista koja se zvala Aleksandar Vučić. Zato ne razumem najavu sednica nekih stranačkih organa koji će navodno o nečemu odlučiti.

Lažnim izborima Aleksandar Vučić je Srbiju doveo u najveću političku krizu od uvođenja višetranačja. Nemogućnošću da formira vladu i pored objaljivanja pobede na lažnim izboriima, još jednom je potvrđen uspeh bojkota od strane relevantnih opozicionih stranaka, koliko god se kompletna napredna režimska propaganda upirala da dokaže suptrotno. Krajnji je trenutak da Aleksandar Vučić raspusti nelegitimnu Skupštinu i otpočne ozbiljne pregovore o uspostavljanju koliko toliko normalnih uslova za mirnu primpopredaju vlasti. Sve drugo Srbiju vodi u još dublju političku  krizu sa nesagledivim posledicama.

Naposletku, osporavajući pobedu Aleksandra Lukašenka u Belorusiji, mada pod protiskom zvaničnika Evropske unije, Aleksandar Vučić je pokazao da ume da uoči nepravilnosti u izbornom postupku.

Ako je sa Andrićevig venca uspeo da sagleda nelegitimbost izbora u Minsku, onda mu je jasno koliko je sati u Beogradu.

Čak i po onom satu što otkucava vreme u Vašingtonu! A kamo li po ovom beloruskom budilniku koji samo što nije pozvonio!