Piše Jovan Ličina: Dobro došli u novo doba

Naizgled suprotstavljene strane lažnog građanizma i lažnog patriotizma se suštinski dodiruju u jednoj tezi, surovo se igrajući sa teškim individualnim i kolektivnim traumama stečenim devedesetih godina prošlog veka. Ta teza je primitivno posmatranje nacionalnog bića kao ili kolektivno grešnog ili kolektivno bezgrešnog. Tako su lažnim građanistima isključivo Srbi kao najgori narod na svetu krivi za svu patnju devedesetih, dok smo po lažnim patriotama najbolji narod na svetu koji je žrtva sopstvenih plemenitih emocija i svetske zavere.

Jedni i dvadeset godina nakon poslednjeg opaljenog metka bilo koju naznaku patriotskog osećanja nazivaju fašizmom - preziru ćirilicu, zastavu i religiju smatrajući ih obeležjima zločina. Drugi se smatraju nacionalnim sudijama, i na bilo koju reč koja se ne poklapa sa njihovom vizijom patriotizma podižu buku i lepe jeftine i zapaljive etikete izdajnika, "šiptara" i "ustaša", neverovatno dajući sebi za pravo da određuju stepen "srpstva". I jedni i drugi se smatraju moralno superiornim propovednicima, a nedostatak argumenata nadomešćuju verbalnom agresivnošću.

Trideset godina smo bili zarobljenici ove dve dogme. To ni Srbiji ni ljudima koji u njoj žive ništa nije donelo. Naprotiv. Tendencija ekonomskog, političkog i kulturnog propadanja je očigledna.

Ljudi u Srbiji jesu zarobljeni u dogmatskim balonima, udavljeni u "borbama" lažnih nacionalista i lažnih građanista, opterećeni siromaštvom. Još uvek izranjavani nacionalnim traumama i brojnim zlouootrebama tih trauma. Ali, građani Srbije nisu ni ludi ni glupi.

Lažne moralne metle više ne funkcionišu kao nekada - ni sa jedne, ni sa druge strane. I jedna i druga grupacija su nailaze na otpor na koji nisu navikli, pošto su decenijama bili uvaženi krojači javnog mnjenja sa televizije, nedodirljivi i nenapadani. Stvari su sada drugačije.

Potpomognuti demokratizacijom javnog mnjenja putem društvenih mreža, oslobođeni trauma, ljudi veoma jasno i glasno kažu šta misle. To su ljudi koji vole svoju zemlju, vole svoju tradiciju i svoj jezik, ali i poštuju tuđe i nemaju ideju da oružjem uteruju bilo šta.

Stasala je nova politička generacija, koja nema veze sa starosnom. Generacija koja je izašla iz uskih dogmatskih okvira kvazigrađanista i kvazipatriota. Koja se ne stidi tradicije. Koja ne smatra zapadni svet neprijateljem. Koja svoj patriotizam ne vezuje za mržnju. Koja ne smatra da je odlazak u crkvu stvar zatucanosti. Koja ne misli da smo najgori narod, dužan da se izvinjava svima. Koja ne misli da smo superiorna nacija od koje svi naši susedi imaju komplekse.

Najvažnije, politička generacija koja ne dozvoljava bilo kome da je naziva plaćenim izdajnikom ili zatucanim fašistom. Između ostalog, zato je ta nova politička generacija u Crnoj Gori i pobedila Mila Đukanovića – bila je otporna i na one koji su je nazivali izdajnicima i na one koji su je nazivali četnicima.

Jednostavno, stara priča više ne pije vodu.

Zdravo građansko i zdravo nacionalno su prirodan spoj. Svaka velika nacija, svako veliko moderno društvo je nastalo i počiva na ta dva principa.

Dogme su zastarele.

Sijamski blizanci lažni građanizam i lažni patriotizam više nemaju monopol nad javnim mnjenjem.

Dobro došli u novo doba.