Piše Goran Kaluđerović: Strah samodržaca

Nasilno ponašanje uvek povratno deluje na sudbinu njegovih nosilaca. Sve ovo sudimo na osnovu svakog performansa koji izvede nelegitimno izabrani predsednik Srbije a koji se u njegovom izvođenju nezgrapno zove konferencija za štampu. Društvene mreže se potom preplave komentarima, istina, često nesuvislim, koji su plod gneva i samo čekaju trenutak da se oblikuju u protest koji će biti teško kontrolisati. Sve krhkosti demokratskih institucija koje su funkcionisale posle 2000. godine, sa političkim promenama iz 2012. godine, obesmišljene su i bukvalno razvaljene.

Otišlo se i dalje pa su staroverci u autoritarni poredak prilježno pristupili kreiranju društva na vrednostima koje civilizovan svet sa prezirom odbacuje. Laži, obećanje svetle budućnosti, gotovo svakodnevne prevare, sve zajedno, želelo je dizajnirati javnost Srbije i proizvesti kolektivnu svest koja odgovara izvršnoj vlasti. Do skora se u tome dobrano i uspelo. "Antropološki konzervativizam" žitelja sa ovih prostora gotovo po automatizmu prihvata svaki oblik autoritarne vlasti jer i autoritarni poredak nudi neki neophodno potreban red jednoj zajednici. Taj se red uspostavlja na štetu pravde, slobode i generalno svih demokratskih vrednosti.

Ovdašnji zulumćari nisu čak ni autoritarci u klasičnom značenju tog pojma. Pritvoreni u svom političkom delanju, nesposobni za političku franšizu ozbiljnijih autoritarnih režima, uništili su gotovo svaki razložan odnos prema stvarnosti. Kako bi rekla Hana Arent "za tu bolest nema leka". Svakodnevno su dojili javnost Srbije da je moć uspeh a njen nedostatak smrt u figurativnom pogledu. Samo je međunarodno okruženje i nivo međunarodnih odnosa sprečavao da smrt političkih protivnika ne bude prisutna i u bukvalnom značenju. Neuspeo pokušaj ubistva Borka Stefanovića služio je kao politički artikal političke bratije, gde njihovi gaulajteri ne dopuštaju slobodu političkog delanja u njihovom sokaku.

Pristupilo se blaćenju demokratskih institucija, stranaka sa demokratskim performansama i slobodnih pojedinaca, iz straha da bi mogli moć dobiti. "Okrenuli su leđa vrlini, prigrlili pokvarenost i aktivno biraju zlo", pogrešno misleći da se sramota i mržnja ne lepe za one koji imaju moć već za one koji su pretrpeli poraz. Antropološka greška, nenadoknadiva. Arhaična moć gospodara kojem se pripisuju nadljudske sposobnosti i koji se predstavlja da ima moć nad životom članova zajednice išla je za potrebe restauracije političkog poretka koji se bazira na gazdi i klijentu. Formiran je jedan oblik vazalnog odnosa u širem spektru posmatran kao zatvoren sistem na čijem je čelu nepogrešivi vođa u onom smislu u kojem je "kum" u mafijaškim organizacijama.

Tako je bilo sve do nedavno. Stvari se menjaju galopirajućom brzinom i nepovratno. Umišljena bratija na vlasti izgubila je međunarodnu podršku. Strahu kao političkom artiklu, istekla je garancija. Istim političkim artiklom ili novim strahom se ne može zameniti. Svestan je toga i "kum" čije su političke avanture ugrozile opstanak cele zajednice. Možda smo i pred njenim ukupnim krahom. Gubitak vlasti nije sada samo stvar gubitka privilegija, to će nesumnjivo biti i procesuiranje svih nepočinstava njihovih nosilaca. Dugačak je to spisak. Time se iskazuju sve posledice onog političkog ponašanja koje su kritičari nazvali "zločinački poduhvat". Žudnja za nekontrolisanom moći, institucionalno nesputanoj, na jedan paradoksalan način proizvodi samorazarajuće posledice.

Pred nastupajućim ekonomskim i privrednim problemima Srbiji su potrebne politički utemeljene, na činjenicama jasno uobličene alternative, koje će oponirati autoritarnom poretku koji nema legitimizaciju. Ponovno vraćanje na put minimalne demokratske konsolidacije sada napušten biće mukotrpan, ali neophodan ukoliko Srbija želi da bude u društvu civilizovanih država. Slikovito ili bukvalno, to je vraćanje moći državi i njenim institucijama sada oduzete od strane "kuma" i bratije. Svako ukazivanje Marinike Tepić na uzurpaciju institucija od strane vladajućeg kartela nije više samo odganjanje straha ono je i obelodanjivanje njihovog nedela koje će se morati procesuirati.

Bratstvo je sada na tankom ledu. Zaključuje se to i na osnovu angažovanja besprizornika u Šapcu ili pre toga u bilo kom drugom mestu u Srbiji. Vlast koju štite besprizornici ne može imati dugo utemeljenje. Znaju to i "kum" i bratija. Zato im svako jutro sve teže pada. Za opoziciju koja baštini demokratske vrednosti nema nazad, samo napred, kako bi rekao Dragan Đilas. Da se na razvalinama zajednice uobliče institucije koje će joj pružiti budućnost.

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka