UTORKOM U 19 Boban Stojanović: 10.000 potpisa podrške izbornoj listi ili, ipak, ne?

Kako se kandiduje na izborima?

Ukratko, Srbija ima proporcionalni izborni sistem (sistem lista) u kome se na izborima kandiduju izborne liste koje mogu da predlažu registrovane političke partije, koalicije partija i grupe građana. Osim formalnih uslova koje moraju da ispune ovi različiti tipovi predlagača, oni su u obavezi da dostave izbornu listu sa spiskom kandidata koje predlažu i najmanje 10.000 overenih potpisa podrške birača da bi se kandidovali.

Zakon o izboru narodnih poslanika u članovima 40-45 predviđa proces, postupak i uslove kandidovanja i u članu 43. kaže: "Izborna lista je utvrđena kad je svojim potpisima podrži najmanje 10.000 birača". U celom tekstu zakona se govori o tome da se podržava izborna lista i šta je sve neophodno uz nju dostaviti. Izborna lista je spisak kandidata koje predlagač predlaže za narodne poslanike i kao uslov se traži 10.000 overenih potpisa podrške birača koji se uz tu izbornu listu podnose.

Kako izgleda proces kandidovanja na izborima?

Kada se izbori raspišu, u utvrđenim rokovima, organi zaduženi za sprovođenje izbora propisuju obrasce za podnošenje izbornih listi. Obrazac koji popunjavanju i overavaju birači kako bi podržali određenu listu jeste "Izjava" podrške određenoj izbornoj listi na kojoj se nalazi ime izborne liste i njen predlagač. Samu izbornu listu – odnosno spisak kandidata za narodne poslanike, javnost vidi tek onda kada je proglasi Republička izborna komisija. Praktično gledano – birači ne podržavaju izbornu listu, odnosno kandidate za narodne poslanike, već isključivo predlagača izborne liste.

Naravno, moguće je da predlagači imaju utvrđenu izbornu listu (što bi svaki ozbiljan politički subjekt i morao da ima i pre samog raspisivanja izbora) i da je stave na uvid biračima od kojih traže potpise podrške, ali nemaju nikakvu obavezu oko toga i organi za sprovođenje izbora to očigledno ne traže od njih. Ne kažem ni da su birači željni da vide određene kandidate i da bi zaista radili uvid u izborne liste i kandidate, ali suštinski je sporno potpise podrške predlagaču tumačiti kao potpise podrške izbornoj listi, jer ti potpisi nisu to. Često se dešavalo da se izborni sistem izigra kroz svoje nelogičnosti, pa me ne bi iznenadilo da se neko u budućnosti poigra i sa skupljanjem potpisa – pa da građani budu užasnuti kada vide koga su sve podržali da se kandiduje na izborima.

Nešto je drugačije u procesu kandidovanja na lokalnim izborima, gde u članu 18. Zakon o lokalnim izborima predviđa da kandidate za odbornike mogu predlagati registrovane političke stranke, koalicije partija, kao i grupe građana čije izborne liste svojim potpisima podrži najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi. Iz ove odredbe bi se možda pomislilo da svaki birač posebno, za sebe treba da prikupi 30 potpisa podrške, međutim praksa je samo takva da vam je za svakog kandidata za odbornika potrebno 30 potpisa, a potpis podrške za kandidaturu se takođe daje Izbornoj listi (imenu izborne liste) i predlagaču.

Šta ovo znači?

Ovo samo znači da se suštinski narodni poslanici i odbornici ni ne kandiduju uz makar tu formalnu podršku građana kroz prikupljanje potpisa za kandidaturu. Iako se vraćam na samo slovo zakona u kome se kaže da podrška birača ide izbornoj listi – tj. kandidatima na njoj. Izgleda da proces prikupljanja potpisa u potpunosti isključuje obavezu da se lista objavi pre prikupljanja potpisa i da se podrška prikuplja isključivo na osnovu predlagača i imena izborne liste. Da, mnogi će mi reći da sam formalista, da svakako kandidati zovu svoje pristalice, da oni i organizuju prikupljanje potpisa – ali zar ne možemo makar toliko da se izvučemo iz stega političkih partija i njenih lidera? Da makar formalno za svoju kandidaturu "na ime i prezime" ili makar na objedinjeni spisak svih kandidata budu prikupljani potpisi?

Ne smatram ni ja da ovo utiče suštinski na bilo šta, ali za jedan (verovatno mali) deo javnosti bi značilo da vide spisak kandidata i njihov redosled – pre samog prikupljanja potpisa i pre proglašenja izborne liste.

Ako smo se ikada pitali zašto su nam narodni poslanici takvi kakvi jesu, zašto građanima ne polažu račune – to smo već više puta objasnili. Zato što im za reizbor nije važno poverenje građana, već odnos sa šefom partije i gde će on da ih stavi na izbornu listu. Naravno da nam aktuelni izborni sistem koji gotovo u svakom elementu ima negativne efekte i proizvodi razarajuće posledice, ne bi svakako popravilo ni vezivanje prikupljanja potpisa podrške. Niti bi poslanicima mnogo izmenilo njihovu poziciju. Srbiji su potrebne suštinske i korenite promene svih elemenata izbornog sistema. S tim što mi ovde deluje da proces koji RIK sprovodi prilikom kandidovanja nije baš u skladu sa odredbama zakona.

Ovaj tekst je samo mali doprinos tome koliko nam je izborni sistem truo.

Boban Stojanović, politikolog