SUBOTOM U 18 Srđan Škoro: Večni svirači one stvari

Svakoga ko nešto malo zna o Sergeju ova odluka nije iznenadila. Odličan glumac, ali karakter nula, nizak nivo svesti, oveštali skandal majstor, manijakalni egocentrik, jednostavno rečeno ljudski izmet vešto upakovan u popularnost javne ličnosti. Cena druženja sa Cecom, Legijom, Panom, njegovim velikim drugarom, inače, Šešeljevim i Vučićevim krimosom, nagli prekid istrage oko njegove humanitarne organizacije, uticaj na imenovanje ministra kulture Vukosavljevića, njegovo javno busanje koliko mu se nudi poslanika i para da bi izašao na izbore, mora jednom da se plati. Prodajom, izdajom, brutalnim gaženjem Sporazuma sa narodom i ko zna čime još, što karakteru kakav je Sergejev nije ništa ni strano, ni neobično.

Takvih karakternih nula i svirača one stvari prepuna je politička scena Srbije, počev od predsednika Vučića, pa nadalje. U tom smislu će se Sergej brzo uklopiti, pa mogu zajednički da sviraju k...u, Vučić da solira, a Trifunović da mu tercira. Taman za političku cajku. Zbog toga ovakvi izbori i služe. Otuda se i postavlja pitanje zašto su se uopšte takmičili za mesto predsednika PSG, Sergej Trifunović i Aleksandar Olenik, kad obojica izlaze na izbore, a očigledno imaju i istog gazdu. Podsećanja radi, po povlačenju Saše Jankovića iz politike, za predsednika PSG se opredeljivalo samo 32 osobe, što je i za izbor predsednika kućnog saveta neke zgrade jako mali broj ljudi. Njihov učinak u samom PSG pre toga je, inače, bio nula. Odlukom o izlasku na izbore jasno se pokazalo čemu služe, a tek će se videti koji su im dalji zadaci. Nedela su, ionako, njihova glavna dela tako da ne morate da brinete.

Izjava Trifunovića da ulazi u svinjac kako bi vratio dostojanstvo narodu, najbolje govori o prevari čije je on trenutno deo. Dostojanstvo narodu ne mogu vratiti ljudi koji ga nemaju, koji čak ni datu reč nisu u stanju da održe. Srbiji je previše Vučićevog ludila, laži i prenemaganja da bi se sad bavila Sergejevim. Postavlja se pitanje šta je sa znamenitim članovima političkog saveta PSG koji noću potpisuju razne apele oko bojkota izbora, a danju učestvuju u donošenju odluke o izlasku na njih. Šizofreno prilično, kao i sama vlast.

Uostalom, evo sad prilike za njih, ali i za Sergejevog brata Baneta koji je tokom protesta, a i posle, stalno predlagao svojevrsno telo koje bi kontrolisalo opoziciju. Branislav Trifunović jako dobro zna karakterni potencijal članova PSG, a i svog brata, pa nema razloga da upravo sad ne formira to što je želeo tokom protesta.

Šta god da se ubuduće bude dešavalo sa izborima u Srbiji, ovi će sigurno ostati upamćeni po jednom, a to je da će bukvalno sve političke fekalije isplivati na videlo. To pruža narodu jedinstvenu priliku da ih se reši jednom za svagda. I ovakve vlasti i ovih koji se predstavljaju kao opozicija. Potrebno je samo pažljivo povući vodu. I to najmanje dva puta, za svaki slučaj, jer ni kanalizacija nije ono što je nekad bila. Ne prima baš svaku fekaliju.

Ili što reče Sergej Trifunović na zvaničnom proglašenju bojkota, onako dosledno kako samo on ume „Vučiću neću da se igram s tobom ni za 500 hiljada evra, ni za cenzus od 3 odsto, napravi scenu kakvu god želiš, ali ovoga puta bez nas u ulozi statista u teatru apsurda...“ I savetovao je Vučiću da naduva bizona. Sad može i Sergeja. Ionako to voli više od svega.