PIŠE IVAN LAPČEVIĆ Svetionik

Kada je pre nekoliko godina Ronaldo upitan - Šta je ključni razlog njegovih sportskih rezultata, odgovor je bio i više nego precizan

- Ključno i najvažnije je bilo to što sam uvek imao vrlo jasan cilj. Još kao junior znao sam, šta je ono što želim i radio sam na tome da to i ostvarim.

Sa druge strane u jednom trenutku, kao grom iz vedra neba na internetu se pojavio snimak sedmogodišnjeg tenisera koga ispituje drugi mladi teniser o početnim iskustvima teniske karijere.

Na kraju intervjua tada malom Novaku postavljeno je jedno spontano pitanje

- Šta je tvoj cilj u tenisu?

U tom trenutku sedmogodišnji dečak reče, bez trunke, razmišljanja: Da budem prvak - i proreče svoju sudbinu.

Najveći neprijatelj na putu uspeha, iako često neizgleda tako, je upravo čovek sam sebi.

Jedan stari mudrac još u davnoj istoriji reče možda i najveću mudrost koja je ikada izrečena

- Od onoga ko pobedio hiljade protivnika i onoga, ko je pobedio sebe, ovaj drugi je mnogo veći pobednik.

Pobediti sebe u tome, šta je tačno ono što se želi od sebe i svog života je ključna i polazna tačka, na putu svakog uspeha.

Čovek će stajati na raskrsnici, sve dok ne odluči kojim putem da krene.

Mnogi putevi biće privlačni i nudiće mu se, ali nažalost, moći će da se odluči za samo jedan od njih, u isto vreme, odustajajući od svih ostalih.

Isto tako, mladi sportista, biće na raskrsnici sve dok ne odluči šta je ono sto tačno želi od svog života i gde je tačno u toj odluci njegova sportska karijera.

Mučiće sebe željama i idejama.

Sa druge strane roditelji će provesti dane i noći u beskrajnoj priči, šta je ono najbolje i najvažnije za njihovo dete.

Jedna odluka snažna i nesalomiva, mladog sportiste, može preseći u trenu sve ove misli i priče i dati suštinsku dimenziju njegovih budućih sportskih šampionskih poduhvata.

Kada pobedi sebe. Kada napravi izbor, tada na scenu stupa upravo ovo o čemu sportski velikani I govore, a što će potvrditi hiljade I hiljade njihovih sportskih kolega.

Cilj - jasan, definisan, napisan, potpisan i prisutan u svakom trenutku u svesti sportiste.

Razmisliće dobro šta je ono što želi od sporta. Napisaće svoj cilj na papiru i čuvaće ovaj papir uvek uz sebe, pri svojoj ruci, da ga podseća, gde je krenuo i gde će jednoga dana stići.

Verujem da mnogi misle da svako želi najbolje i najviše i da se to podrazumeva samo po sebi.

Radio sam i razgovarao sa mnogim mladim sportistima, ali još uvek nisam naišao na barem jednog, koji ima jasno definisan cilj, koji vrlo jasno zna gde ide i koji je spreman da u trenu izgovori - da budem...

Nema opravdanja za ovakav pristup, jer nejasan cilj daće nejasne rezultate.

Da se razumemo, želje postoje. To se lako da primetiti.

U svakom slučaju to je dobro i pozitivno, jer da nema ni želje onda je to već veliki problem za dete, ali i roditelja koji se nečemu uzaludno nada.

Međutim, želja nije niti će ikada biti isto što i cilj.

Zato moj savet mladom sportisti, ako još uvek nije, što pre neka sedne. Dobro promisli i definitivno zapiše glavni cilj svoje karijere.

Ako ima problem da odredi, šta je ono što hoće da dostigne, onda neka krene od pozadi.

Zamisliće sebe na kraju svoje karijere, kako drži oproštajni govor nakon duge i uspešne karijere u prisustvu velikog broja ljudi i velikana iz sveta sporta.

Šta je ono što izlazi iz njega u tom govoru? Koje emocije, koje reči?

Šta je postigao u svojoj karijeri na šta je posebno ponosan i šta je ono ostaje iza njega? Najvažniji rezultat. Pečat i potvrda njegovog sportskog uspeha.

Tako može otkriti i definisati svoj cilj.

Tako može odrediti svoj pravac u kome sija svetionik koji ga privlači sebi.

Tako može izbeći neprestano vrtenje po tamnom moru, bez svesti gde treba da stigne.

Tako može odrediti šta je ono što može i mora napraviti ovog meseca, ove nedelje i danas, da bi bio bliži par koraka, onome za čime njegovo sportsko srce, neizmerno čezne.