PIŠE DARKO MIHAJLOVIĆ: O, Bože!

Zvučna kolumna! OBAVEZNO slušati uz pesmu Đorđa Balaševića, „O, Bože“.Imam prijatelja, redovnog profesora Univerziteta u Beogradu.Ovaj sjajni i vrlo inspirativni naučnik ispričao mi je autentični događaj koji se desio pre mnogo godina, baš u ovom periodu godine, kada se slave zaređaju gotovo prebrzo jedna za drugom i kada ni običan svet ne postiže da se otrezni između dve „najbitnije“ slave u nizu, a kamoli sveštena lica. Elem, sretne taj profesor sveštenika koji je pogrešno skrenuo na putu kući sa baš te neke velike slave, a desilo se, gle čuda, da su obojica u specijalno dobrom raspoloženju, te reši profesor da priupita lokalnog pastira - koji je tačno stav naše crkve o preljubi, u narodu poznatijoj pod imenom švaleracija. „Ništa posebno nema tu“, reče dubokim glasom sveštenik, „bitno je samo da, ukoliko te zateknu sa tuđom ženom:
1. budeš odozdo i
2. raširiš ruke i noge i što bespomoćnije vičeš „Silovanjeeee!!!!““
E sad, negde oko 43% Vas se ovde nasmejalo, 18% je zbunjeno, a ostatak misli da je neprikladno da ovako „izvrgavam ruglu Srpsku pravoslavnu crkvu“. Malo je nezgodna informacija da je crkva podjednako i svačija i ničija tj najviše je božija bar za one koji veruju u Boga, pa bih ja da priupitam onaj ostatak – šta tačno mislite da je izvrgavanje SPC ruglu?

Evo ponuđenih odgovora:
1. Jedan baja koji decenijama bludniči nad maloletnim dečacima dole oko Vranja je optužen za seksualno zlostavljanje pre 17 godina, pa mu je slučaj zastareo, pa sada opet maltretira mlade sveštenike. Pre par nedelja je u retkim preostalim novinama bilo da se pročita o najnovijim doživljajima ovog „nevaljalog velikodostojnika“. I nikom ništa.

2. Za sjajan jubilej – takoreći 800-ti rođendan Srpske pravoslavne crkve se dodeljuje najviše odlikovanje „za odbranu Kosova“ koje je sve samo nije odbranjeno. Živ nisam da za sledeći rođendan isti dobitnik ne dobije neki još veći, novoustanovljeni orden npr „za osvajanje Karlobaga, Ogulina i Virovitice“!

3. Jednom od retkih smenjenih funkcionera aktuelnog režima, kome je izrečena tradicionalna kazna ovog režima za apsolutno neuspešno obavljanje funkcije - pomeranje na viši položaj od mesta Gradonačelnika Beograda, čoveku koji je po svim relevantnim procenama plagirao svoj doktorat, nekoliko dana pre reakcije Univerziteta i nekoliko dana posle uplate blizu milion evra od strane ministarstva koje vodi ovaj zaslužni mučenik za akciju sa poštanskom markom, naša prepodobna crkva dodeljuje orden Velikomučenika Kragujevačkih. Verovatno da svakoga, ko ima snage da razmisli o svom besmislu ovog uplaćenog oglašavanja, od toga šta crkva misli da radi kada ovako postupa, jedino više zanima šta dobitnik na ovaj način misli da dobija.

I ima ovih primera još „boktepita koliko“…tako da je lako videti ko je glavni akcionar „izvrgavanja ruglu Srpske pravoslavne crkve“, ali da se vratimo na Vladiku Grigorija… Sjajan je i dobro je da ga imamo. Što bi se reklo – „Bogu hvala!“. Ostaje nam da se mi, koji smo van crkvenih tokova, nadamo da Durićev primer nije izuzetak koji potvrđuje pravilo i da bi u budućnosti mogao da utiče na to da nam, ne Bog (pošto svi znamo da smo već nebeski narod, samim tim vrlo bliski sa bogopoložajstvom), nego crkva, bude bar za pedalj bliža – kako razumski, tako i logički.
Da se vratimo pratećoj muzici naše današnje kolumne – stihovi velikog Panonskog Mornara kažu:

„O, Bože, ti valjda znaš šta radiš,
ti imaš bolji pregled, legendo,
ali iz našeg tupog ugla izgleda gusto!
O, Bože, nije da kukam da nas vadiš,
al' zapelo je negde,
treba nam tip sa iskustvom“