PIŠE IVAN LAPČEVIĆ: Kad grisina postane ukusan doručak

Valja raditi, delati, privređivati.

Nema uspeha bez rada, ali problem je što pod radom možemo podvesti i leżanje ispred televizora ili sedenje u kladionici i ispijanje piva.

Sve se u principu svodi na nekakav rad.

Zato kad kažete mladom sportisti

- Jeste, uspeo je, ali taj je naporno radio -verovatno podrazumevate provodio puno vremena na treningu.

Ni to nije garancija, jer često sati provedeni na treningu ne znače i siguran uspeh.

Da je to sigurica, svako od nas bi uzeo budak u ruke. Lupao u zemlji po ceo dan i bio uspešan i bogat.

Rad, rad i samo rad, deviza je mnogih koji žele da daju dobar savet mladom sportisti sa željom da mu pomognu da otkrije šifru svoje karijere.

Slażem se da uopšte nije loš savet, ali ipak mislim da ga treba malo razjasniti da se mladi sportista nebi zbunio, kada sledećeg puta bude čuo ono čuveno

- Moraš a radiš ili 90% rad, 10% talenat -

Ako ste i vi jedan od brižnih savetodavaca ili možda roditelj talentovanog sportiste, da biste bili pošteni i savesni prilikom davanja saveta morate biti konkretni, a da bi bili konkretni i nebi vodili dete od sporta do sporta, od kluba do kluba, od jednog laika do drugog i tako u krug, trebate poznavati tri pravca delovanja koji moraju biti pokriveni da bi rad doveo do napredka, rezultata i uspeha u sportu. 

- Prvi pravac delovanja svodi se na takozvani

- sportski coaching - odnosno jasnoću pravca kretanja.

Ovaj rad daje sportisti odgovor na pitanje

- Zašto?

Vi podrazumevate slava, uspeh, rešeni životni problemi, novac, putovanja.

Znajte da je to vaš san.

Mlad čovek ne podrazumeva. On je zadovoljan sa sigurnim doručkom, ručkom i dzeparcem koji dobiva od vas. Ne interesuje ga kako ste došli do toga. Ima svoje društvo tu gde jeste, roditelji koji ga štite i najčešće nebi puno da menja.

Možda vi imate kredite koji vas pritiskaju ili vas je uvredio komšija pa mu se svetite uspehom svog sina.

Mladog sportistu to ljuti i namerno će davati otpor.

Ovaj pravac rada u sportu podrazumeva otkrivanje suštinskog, njegovog - žašto -definisanje preciznih ciljeva, počevši od cilja karijere, preko godišnjih, mešečnih, nedeljnih i sve do onih dnevnih.

Vaša pomoć bi bila u tome, ne da projektujete svoje motive, već da date neophodnu podršku u otkrivanju dubokih motiva, definisanju ciljeva i pravljenju planova, samog sportiste kao i njihovo poštovanje i sprovodjenje u praksi. 

- Drugi pravac delovanja, jeste rad na karakteru sportiste.

Neko bi rekao sportska psihologija, ali je mnogo više od toga.

To je rad i razvoj ličnosti i izgradnje karaktera koji je u skladu sa vrhunskim sportskim rezultatima.

Dete nikada neće biti vrhunski sportista, a mnogi odrastu ali i dalje ostanu dete.

Karakter je nešto na čemu se radi, iako mnogi podrazumevaju da je čovek nepromenjljivi list papira.

U sportu sam viđao one koji su proglašavani da " nemaju srce " kako rešavaju velika finala, ali i obrnuto.

Karakter vrhunskog sportiste na kome se radi i koji se gradi, podrazumeva karakter hrabrog i odlučnog ratnika spremnog za borbu u trenu trena.

Ovaj rad se odnosi na izgradnju stabilnih temelja unutar sebe. Prvog, drugog i trećeg sprata, ali i čvrste zaštitne ograde koju je teško probiti bez obzira na učestale spoljne napade.

Izgradnja takvog karaktera podrazumeva težak i redovan rad na sebi.

Mlak, neodlučan, uplašen karakter, teško će moći da opstane dugo u ratnim uslovima kakva su velika sportska takmičenja. 

- Treći pravac rada je onaj najlogičniji na koji se i misli kada se kaže

- Mora da se radi. Mora da se trenira. -

To je razvoj sportskih sposobnosti.

Kako onih fizičkih tako i tehničko- taktičkih.

To su sati, dani, godine provedeni na terenu, sali, hali, teretani, livadi, šumi, podrumu, tavanu.

Hiljade i hiljade ponovljenih sklekova, trbušnjaka, leđnjaka i stotina drugih vežbi. Hiljade i hiljade ponovljenih tehničkih elemenata, taktičkih mogućnosti.

Ponovo, ponovo i ponovo.

Ovo je rad na koji se misli kad se kaže 90-10 rad, talenat.

Izuzetno vażan i neophodan pravac delovanja, ali daleko od toga da je jedini i najvažniji.

Sva tri pravca su podjednako važna i međuzavisna.

Nema motivacije za fizikalisanje i ponavljanje tehnike za onog ko nema jasnu ideju čemu sve to.

Nema rezultata kod onog ko je motivisan, ima cilj, zna zašto, ali kad trener kaže 20, on umesto 21 uradi 3 skleka.

Nema uspeha za onog ko ima cilj, naporno radi, trenira, a nema karakter da pokaže svoje znanje i umeće na meču ili utakmici. 

Da se vratimo na početak cele priče.

Zaista su mudri bili naši preci.

Tačno je - Nema hleba, bez motike -

Vrhunski sportisti to vrlo dobro znaju.

Do vrhunskih sportiskih rezultata dovodi samo i jedino POSVEĆENI RAD.

Imate od 0,3% do 0,7% šanse da ćete i vi kao mladi i talentovani sportista biti među njima na osnovu statistike iz predhodnog teksta.

Drugi mi nagoveštavaju i srećne okolnosti kao jednu od mogućnosti.

Ako ih poslušam, iako nerado, i dodelim sreći velikih 30% sa POSVEĆENIM RADOM na ciljevima, karakteru i sportskim sposobnostima verovatnoća vašeg uspeha podiže se na velikih 70%, što priznaćete predstavlja ogromnu razliku. 

Logično pitanje koje se nameće je

- Koliko je to sati rada na dnevnom nivou ?

Za najboljeg na svetu Novak u svojoj knjizi pominje 14 sati.

Moje neko iskustvo za reprezentativni nivo potrebno vam je 6,7 sati svakodnevnog posvećenog rada.

U svakom slučaju u savremenom sportu za ozbiljan nivo takmičenja bez 5,6 sati svakog božijeg dana i to na sva tri pravca delovanja, kada budete stali ispred posvećenog sportiste, budite sigurni, bićete pojedeni poput grisine za doručak.