SNS IKONOSTAS Jokić i Piksi ljube Vučića

Državni funkcioneri već dugo ugošćavaju sportiste nakon postignutih uspeha u svetu, nije tu tradiciju Aleksandar Vučić izmislio, ali ju je oberučke prihvatio, ne bi li nešto od sjaja zlatnih i srebrnih medalja prešlo i na njega. Sad sledi usluga istih za sve to, uz zaborav da nije zlato sve što sja.

Hvalio se Vučić, član SNS, ko je sve podržao njegovu listu. Među njima se nalaze i Nikola Jokić i Dragan Stojković Piksi. Idoli mnogih klinaca u Srbiji, istih onih koji se nisu hranili parizerom na akciji. Zašto nisu mogli da odglume diplomate, da zaćute, pomalo se osmehnu kao Novak Đoković. Nikome ni u jednoj našoj reprezentaciji ne smeta ništa što se u našoj zemlji događa, čast izuzecima.

Za mnoge sportiste je jednovlašće u Srbiji koju predstavljaju stvar posve prirodna i odlična, barem za njih: jedan čovek kome se vrhunski pokoravaš i time ne dovodiš u pitanje ništa što to samozvano više biće radi, a biće je blagorodno pa će da nagradi.

Proračunatost, koja krasi svakog homo sapiensa, ima između države i sportista istinske srodnosti. Odatle i potiče njihova istrajna i uspešna simbioza: i režimu i sportistima bliži je uvek mit nego istina, vole velike reči čiji smisao ili besmislenost nikada ne preispituju i ne shvataju. Neko ih je ubedio da to rade za Srbiju. Navodno, podizanje ugleda države! Ali kakva Srbija? Pošto predsednik ne može da se pohvali uspesima na livadama za koje je zadužen, koristi svaku priliku da se ogrebe o rezultate tuđeg rada.

Sportisti to aminuju. 

Da bi pokazali svoju "moralnu ispravnost", oni se čak i trude da što bolje odrade to što rade. Na taj način, navodno, pokazuju poštovanje prema sistemu i njegovoj hijerarhiji. Tako kažu. To što čine zlo i državi i narodu, za to nisu krivi. Oni samo savesno rade svoj posao. Naivan je onaj ko misli da ovakva pravdanja mogu da prođu kod naroda koji ne pripada istoj grupi lažova.

Kod onih koji su kačili na zid Piksijev poster u pirodnoj veličini iz "Tempa" na vrata, ili kod grešnika koji su ustajali u gluvo doba noći da gledaju Jokićeve majstorije, iako im radno vreme počinje u pet izjutra, za minimalac, bez šansi o regresu za topli obrok.

I, nemojte kad sve ovo jednom prođe, da pokušavate da se oslobodite od krivice za učestvovanje u nečemu što je civilizacijski neprihvatljivo. Ne može se sa sebe skinuti odgovornost za paraf na nečemu što je nezakonito ili nemoralno. "Jovanjica", "Krušik", pogibije rudara, snimci sa naplatne rampe, Ribnikar i Mladenovac...Prošetajte uzdignute glave kroz Beograd.

Ali, ako ne odbiješ da radiš nešto što je prljavo sa stanovišta morala, bićeš saučesnik u činjenju zla.