Naprednjaci trošili brže, jače, bolje od drugih

Кampanja za objedinjene predsedničke i parlamentarne izbore 2022. rekordna je prema sumi novca koji su građani Srbije platili da bi ih partije ubedile da glasaju upravo za njihove liste i kandidate. Ukupni nivo budžetskih izdvajanja, koju je većina stranaka vodila objedinjeno za obe vrste izbora tokom šest i po nedelja, ove godine je 15,7 miliona evra. Na nekoliko prethodnih izbora taj iznos je bio između 4,7 i 6,9 miliona evra, dok su pre deset godina, kada je kampanja trajala nešto duže (dva izborna kruga), budžetske dotacije bile slične kao sada.

Više nego izdašno budžetsko finansiranje će imati dve posledice – kampanja će u zbiru biti skuplja i učesnici će za nju u manjoj meri koristiti druge izvore prihoda (prenošenje novca dobijenog za finansiranje redovnog rada sa stalnog stranačkog računa, prave ili fingirane donacije građana) i bankarske kredite. Čitaoci će primetiti apsurd da o troškovima kampanje koja je već završena pišem u budućem vremenu.

Razlog za to je mnogo puta dokazana činjenica da se u Srbiji troškovi kampanje i njihova raspodela po raznim vrstama izbora prave naknadno – onda kada učesnici saznaju koliko će novca dobiti iz budžeta na osnovu ostvarenog uspeha na izborima. U stvari, tek tada se određuje u partijskim finansijskim štabovima za koje sve stvarne troškove „ima mesta“, ili, koje druge „troškove“ treba uvrstiti u finansijski izveštaj, kako bi što manje novca moralo da se vrati u državni budžet.

Кoliko ko dobija iz budžeta: Sistem raspodele budžetskog novca je sada takav da se 40 odsto raspodeljuje na jednake delove učesnicima u izbornoj trci, a 60 procenata odlazi srazmerno broju osvojenih mandata, odnosno pobedniku predsedničkih izbora. Visina budžetskog „avansa“ zavisi od broja lista i kandidata, pa je, kako se može videti, za parlamentarne izbore on bio 20,5 miliona dinara, a za predsedničke veći od 45 miliona dinara. Međutim, liste i kandidati koji ne dosegnu jedan odsto važećih glasova (za manjinske liste limit je 0,2 odsto), moraju da vrate ovaj novac, ako su ga uopšte dobili (uslov za to je polaganje jemstva), ili ga ni naknadno, posle izbora, neće dobiti. To je slučaj sa kandidatom Mišom Vacićem i tri manjinske liste.

Nema nikakve dileme da, sa stanovišta finansija, učešće na obe vrste izbora – i na predsedničkim, i na parlamentarnim - daje veliku prednost. Tako su čak četiri opozicione grupe stekle pravo na više novca iz budžeta od SPS-a, iako su socijalisti osvojili više glasova od njih. Iz istog razloga, Suverenisti, koji nisu prešli cenzus, stekli su pravo na više novca od nekoliko manjinskih grupa koje su osvojile poslanička mesta.

Na prvi pogled bi se moglo zaključiti da su finansijski uslovi za učešće u izbornoj trci bili povoljniji nego na izborima u poslednjih deset godina, zbog značajno većeg budžetskog davanja. Međutim, veliku prepreku za većinu opozicionih učesnika na tek održanim izborima predstavljala je činjenica da nisu imali značajna sredstva kojima bi započeli kampanju. Rok za uplatu budžetskog avansa bio je 24. mart, a za parlamentarne 27. mart, to jest samo sedam, odnosno četiri dana pre dana kada je kampanja trebalo da se okonča.

Glavni utisak je da će nakon ovih izbora, a pre isteka roka od 30 dana za podnošenje konačnog finansijskog izveštaja, veći broj učesnika pokušavati da utroši sav novac na koji su stekli pravo iz budžeta (ukoliko ne žele da deo tih sredstava vrate), nego što će biti onih koji će brinuti kako da pronađu legalne izvore finansiranja za sve nastale troškove.

Tome u prilog idu i nalazi monitoringa pojedinih troškova kampanje koji je Transparentnost Srbija sprovodila i ove godine.