Ponoš za "Krajišnike": Zemljaci, ne dajte da vam ova vlast uzme ponos i hrabrost!

Krajišnici: Krajišnik, kandidat za predsednika Srbije. Lepo zvuči. Zdravko, onda prvo pitanje o vama i Krajini, Golubiću i Kninu, detinjstvu...

- Mene za Golubić vežu lepe uspomene. Ja sam otišao iz Golubića na školovanje sa nepunih 15 godina, ali sam ostao vezan za selo i kraj gde sam rođen. U Golubiću sam zavrsio 7 razreda osnovne škole, a osmi u Kninu. Taj period života duboko je urezan u moje sećanje, tu su najlepše uspomene mog detinjstva. Golubić je pitomo selo na Tromeđi Like, Bosne i Dalmacije. Moje detinjstvo su obeležile uspomene na pogled na Dinaru na istoku i Crni Vrh na zapadu. Moj Golubić ima dosta izvora, dve reke protiču kroz selo, Dosnica i Butižnica. Tu su lepe uspomene na kupanje u Vladikovcu. Moje sećanje je vezano za našu crkvu Sv. Stevana i zvuk njenih zvona, kako nas radosno pozivaju kad zvone - slave pred hramovnu slavu Prenosa Mostiju Sv. Arhiđakona Stefana 15. avgusta.

Krajišnici: Gde je sada vaše društvo iz Golubića i Knina?

- Moje društvo iz Golubića je rasuto po svetu. Najviše ih danas živi u Srbiji, ali i u mnogim zemljama Evrope, SAD. Najmanje ih je, na žalost, u Golubiću.

Krajišnici: Nas Krajišnike zadesila je teška sudbina. Kako da se sa time nosimo? Neki su ostali tamo. Neki su ovde u Srbiji, neki u svetu? Šta je naš identitet i kako ga vi vidite?

- Naš identitet je naša kultura, tradicija, sećanje, naše uspomene. Naš identitet su naše crkve i grobovi u krajevima u kojima smo rođeni i odrastali. Ojkača, diple, svirale, lička kapa, naša nošnja su čuvari naše tradicije i identiteta.

Krajišnici: Imamo li dovoljno mudrosti da sačuvamo taj prostor i da naša deca mogu da uživaju tamo, makar kao turisti na rodnoj grudi ili mi možda u penziji i da li i koliko taj kraj može da se revitalizuje?

- Ono što mi možemo da uradimo je da posećujemo krajeve gde smo rođeni i proveli detinjstvo, mladost, deo života. Oni koji su u mogućnosti treba da sačuvaju svoje kuće od propadanja, rušenja. Zajednička obaveza svih nas je da čuvamo naše svetinje crkve i manastire, oko kojih se okupljamo leti kad su hramovne slave.

Krajišnici: Odlazite li u Golubić?

- U Golubić rado odlazim nekoliko puta godišnje. A i u mislima sam često u rodnom kraju kao i većina Krajišnika.

Krajišnici: Da li je tačno da su vaš brat Boro i majka morali sa magarcem pred "Olujom".

- Tako je, krenuli su preko brda, misleći da će se vratiti kući brzo. Međutim doživeli su sudbinu našeg naroda iz izbegličkih kolona. Dug i težak put u neizvesnost.

Krajišnici: A mi ovde? Jesmo li postali moneta za političko potkusurivanje? U mestima bez kanalizacije, redovnih autobuskih linija?

- Naš narod koji je u Srbiju pristigao u izbegličkim kolonama je izigran više puta. Svojim radom su rešavali svoja stambena pitanja, gradili kuće, koje su i danas bez kanalizacije i nisu mnoge legalizovane iako je obećana brza i jeftina legalizacija. To je čak postao model ucena pred izbore. Loša je infrastruktura po tim naseljima na periferiji Beograda. Ni danas kad je prošlo više od 25 godina od kad su formirana ta naselja oni nemaju ambulante. Kad su izbori vlast ih se seti, a nakon toga su prepušteni sami sebi i svojoj muci.

Krajišnici: Šta bi država Srbija mogla da uradi da pomogne tim ljudima i "dolje" i ovde?

- Srbija bi mogla da im pomogne da se reše njihovi problemi u naseljima u kojima žive. Da Busije, Altina, Grmovac, Batajnica, Veternik i druga krajiška mesta budu mesta za dostojan ljudski život. Kanalizacija, gasifikacija, asfalt, ambulante su ono što im je danas najpotrebnije. Što se tiče pomoći za one Srbe koji su se vratili da žive u Dalmaciju, Liku, Baniju, Kordun država Srbija bi mogla da pomogne projektima za pomoć u poljoprivredi, stočarstvu na legalan način preko fondova koji postoje na državnom nivou.

Krajišnici: I predsednik Srbije u Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu ima ovlašženja u toj oblasti. Koji bi vaš prvi potez bio u toj oblasti i šta bi uradio u narednih pet godina mandata?

- Upravo bi inicirao i radio na rešavanju ovih problema koji tište nas narod ovde i tamo. Redovno bi održavao sastanke Saveta za Srbe iz regiona, što nije praksa poslednjih godina. Sve sa ciljem rešavanja problema Srba u regionu.

Krajišnici: Borili ste se protiv NATO. Kako vam padaju optužbe da ste NATO general?

- Ja sam srpski general i ničiji više. Oni koji mene optužuju za to neka vide šta su oni. Oni krizu svog identiteta u svakom smislu reči, pokušavaju sakriti napadajući mene.

Krajišnici: Govorite o potrebi ukidanja podela među Srbima. Rukovali ste se sa ljudima na štandu SNS-a. Gde su Srbi iz Krajine u tim podelama i u "mirenju".

- Srbi iz Krajine treba da shvate da ih ova vlast zloupotrebljava u dnevnopolitičke svrhe. Do krajiških Srba ovoj vlasti je "stalo" samo kad treba da ih pridobiji lažnim obećanjima da glasaju za njih. Čak zloupotrebljavaju i krajišku nošnju, slikajući se kad im to zatreba da bi pokazali kako imaju navodnu podršku Krajišnika. Krajišnici treba da budu to što i jesu bili, ponosan deo srpskog naroda.

Krajišnici: Kako vidite region i šta biste radili?

- Zalagao bi se da region postane mesto za normalan i dostojanstven život pojedinca i njegove porodice. Mi u regionu smo upućeni jedni na druge, graničimo, sudbine su nam isprepletene. Ne treba da idealizujemo situaciju u našim odnosima, treba da rešavamo probleme zajedničkim naporima. Tako će nam svima biti bolje.

Krajišnici: Šta je vaša poruka Krajišnicima?

- Dragi moji Krajišnici, budite to što ste vekovima bili, ponositi i hrabri. Ne dozvolite da sa vama iko manipuliše. Setite se svojih, Tesle, Matavulja, Stojana Jankovića, vladike Nikodima Milaša i Stefana Kneževića, patrijarha Pavla. Neka vam oni budu putokaz kuda treba da idete - zaključio je u intervjuu za "Krajišnike" Zdravko Ponoš.