Da li znate za priču koja krije nastanak čuvene beogradske pijace?

Iako se zvanično zove Zvezdarska pijaca, Beograđani je već generacijama zovu  jednostavno Cvetkova. A sve to zbog čoveka koji je svojim imenom obeležio čitav kraj: Cvetka Jovanovića.

Cvetko je rođen 1862. u selu Labuništu kod Struge, a u Beograd je stigao kao siromašan mladić sa veoma skromnim početkom, prodavao je semenke, pa onda otvorio malu piljarnicu, piše Nova.rs.

Ali njegov preduzetnički instinkt lako je probio granice tezge. Kupio je veliki plac na tada dalekom Vračarskom polju, i 1902. tu podigao kuću i otvorio kafanu koja će ubrzo postati legendarna "Cvetkova mehana".

Oko Cvetkove mehane razvijao se život: tu su se okupljali putnici, seljaci koji donose robu, trgovci koji je preprodaju, gradski svet u prolazu. Ljudi su govorili da idu "kod Cvetka", a naziv se toliko odomaćio da je tokom decenija postao ime za čitav kraj, čak i onda kada su zvanične table pokušale da ga promene.

Pijaca kakvu danas poznajemo nastajala je između dva svetska rata, u trenutku kada se Beograd širio prema istoku. Posle Drugog svetskog rata dobija formalno ime Zvezdarska pijaca, ali Beograđani ostaju verni starom nazivu, ne samo iz nostalgije, već i zato što je Cvetko Jovanović bio mnogo više od vlasnika jedne kafane.

Bio je dobrotvor, finansirao rad škola, crkava, pomagao humanitarne inicijative i zbog toga je nosilac Ordena Svetog Save.

Cvetko je preminuo 1938, a njegovo ime je kasnije, posle nacionalizacije, gotovo izbrisano iz zvaničnih registara. Ali ne i iz naroda.

Naziv Cvetkova pijaca preživeo je sve promene imena, vlasti i urbanih planova.

Danas, na jednom od najprometnijih ćoškova Zvezdare, stoji pijaca koja je živ dokaz koliko jedan čovek može da oblikuje identitet čitavog kraja. A Cvetkovo ime ostaje tu kao mali, uporan podsetnik na vreme kada se Beograd širio zahvaljujući ljudima snažnog karaktera, velikog rada i još većeg srca.