NOVA BITKA ZA BEOGRAD Da li je puklo između Vučića i Šapića?

Beograd je u svojoj istoriji doživljavao svašta, da sad ne ulazimo u to. Srpska prestonica nikada ranije bio svedena samo na ulogu "monete za potkusurivanje", kao u vreme novoradikalaca. Idejna bliskost paradoksalna je samo naizgled. Mora biti da to ima neke veze s prirodom "ideja" o kojima je tu reč. "Ideje" očigledno nisu političke, (SNS ih i nema) programatske ili ideološke prirode, jer inače to "zbližavanje" ne bi išlo ovako lako. Pustimo, dakle, "idejnu bliskost" po strani. Očigledno je da je o nečemu drugome tu reč i Aleksandar Šapić to zna, ali i onaj koji ga je postavio na to mesto.Političke babe-tračare po beogradskim sokacima veruju da se on nekome ozbiljno zamerio. Tako se i ponaša. A bio je za "one" bezgrešan i veran, koristan i praktičan. Svoju beogradsku "bazu" širio je pažljivo, klijentelističkim pristupom, naravno.  A "ideja" da "tu bude" Šapić je u stvari motiv oko koga je ova čudesna sabornost i postignuta: moć i ekvivalenti moći, pre svega novac, ako može gotov i neoporezovan. Pitanje je sasvim banalne prirode: gde su naše pare kad su oni Beograd uzeli u svoje ruke i kako se ko tu tali ugrađuje. Nedavna konferencija gradonačelnika Beograda Šapića daje naznake da se neke stvari možda polako menjaju. On je u obraćanju za medije, između ostalog, rekao da mu smeta nedodirljivi Ćacilend, "udario" je na Nikolu Selakovića, Socijalističku partiju Srbije, ali i obelodanio da je odbio da se priključi Pokretu za narod i državu koji je osnovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je naveo da zahtev za postavljanje spomenika Draže Mihailovića "stoji", a onda je prozvao Ministarstvo kulture na čijem je čelu Nikola Selaković.

- To stoji kod njih, a nemaju hrabrosti da kažu da ne daju da se spomenik Draži Mihailoviću postavi - rekao je on.Gradonačelnik je naglasio da ga ne pogađa to što se, kako kaže, njegove inicijative često ignorišu ili prisvajaju drugi. On je naveo da "jedni ignorišu, a da drugi falsifikuju", ali da je na to "već navikao". Šapiću je svečano svejedno šta možda osećaju građani srpske prestonice. U Beogradu ništa nije napravio, a čak je i ono što je možda pokušao da okrpi naposletku je ostalo u dronjcima, što samo svedoči o izuzetno lošem kvalitetu radova, a pre svega o sumnjivom izboru izvođača koji su te poslove obavljali na "najvećem gradilištu u Srbiji". A gradski okoliš, kud god se okreneš sve sama plastika i nešto malo stakla, ali od građevinarstva je stvoren izuzetno moćan biznis i slatke i lepljive milijarde evra prosto pljušte. Beograd je slučaj kada se ona narodna "upala mu kašika u med", slobodno može bukvalno primeniti.Tragedija se ponavlja kao farsa. Samo što se ovoga puta zbiva na ulicama Beograda. Zato Šapić na konferencije za medije dolazi donekle pokvarenog raspoloženja. Ajde, dobro, što se mora - mora se. Ali, potrebna je hrabrost da se jednom gradonačelniku, pritom notorno nabusitom ukaže da mu negde nije mesto, uprkos svim protokolima. Međutim, uklanjanje Šapića iz politike uskratilo bi mu niz prednosti u reklamno-marketinškom poslu, a pohlepni konkurenti iz SNS čekaju iza ugla.