Ćaci, razlaz

Dva su moguća razloga za ovako iznenadan kraj kampovanja. Prvi da su ćaciji odlučili da neće da uče. To i ne bi bila mnogo teška odluka na saboru ćacija koji predstavljaju kinesku kopiju studentskih plenuma. Razlog je jednostavan, većina okupljenih u parku knjigu koristi samo u slučaju krajnje nužde. Misli se na ono baš veliku nuždu. I drugi, mnogo realniji razlog, da je onaj ko je doveo nekoliko studenata pojačanih bitangama, kriminalcima i naprednjačkim statistima komandovao razlaz.

Ta plejada čudnih likova koja se krila ispod kačketa i kapuljača zajedno sa traktorima kojima su ih opasali bila je, od samog početka, samo straža ispred Vučićevih kancelarija. Njen rok trajanja je bio ograničen i trajao je do završetka svenarodnog protesta koji su zakazali pravi studenti, a na kom se okupio najveći broj demonstranata u istoriji Srbije.

Pošto je na sednici Vlade Republike Srbije, kojom je kršeći Ustav i logiku predsedavao Vučić, rečeno da stranka treba da nađe načina da plati popravku traktora koji su polupani ispred Pionirskog parka, čini se da su dnevnice za sve kampere, ćacije već regulisane. Oni koji nisu dobili ništa od onoga što su im obećali, treba da znaju da se to neće promeniti. Neke majke ćacija su to već skapirale, pa je zabeleženo da su dolazile do kampa da išamaraju svoja čeda koja su postala ćaciji u vlasništvu države.

I sve bi se to nekako zaboravilo da nije interneta, društvenih mreža i mobilnih telefona. Zbog njih će svi stanari Pionirskog parka ostati zabeleženi i večno osramoćeni. Baš kao što su i tražili kada su prihvatili svoju ulogu stražara statista.

Na kraju možda je najbolje parafrazirati stih Đorđa Balaševića - odlaze ćaci iz našeg lepog parka, predsednik ih pogledom ispraća na most, odlazi cirkus iz našeg lepog parka i ja se pitam ko je ovde student a ko samo nezvan gost.