Na mestu bivšeg giganta nići će kule do 160 metara (VIDEO)

Prostor je, kako piše eKapija, podeljen na: saobraćajnice, površine za infrastrukturne objekte i komplekse, zelene površine, površine za objekte i komplekse javnih službi, mešovite gradske centre i površine za komercijalne sadržaje. Predviđeno je šest blokova.

Prema informacijama portala Gradnja, arhitekte su odlučile da uže, ali više objekte (do 64m), postave po obodu i po unutrašnjoj zoni blokova. Duži, ali niži objekti (do 32m) pozicionirani su tako da formiraju unutrašnja dvorišta, koja imaju ulogu parkovskih mikrocelina, a međusobno su povezani manjim prolazima.

Blok 3 ima tri manje poslovne kule koje su visine između 112 i 120 metara, blok 4, koji gleda na ulicu Jurija Gagarina, glavnu poslovnu kulu, visine do 160 metara.

"Landmark" prostora je zeleni koridor, koji se u dužini od 800 metara proteže od Egipatske ulice do ulice Jurija Gagarina.

Kako je navedeno u dokumentaciji, ukupna površina u obuhvatu plana iznosi oko 36 hektara. Prostor je predviđen za gradnju 5.000 stanova za 13.500 stanovnika. Planirano je 3.500 zaposlenih. Bruto razvijena građevinska površina (BRGP) stanovanja iznosi 587.000 m2, a komercijalnih sadržaja 45.000 m2.

Škola i vrtići

U okviru ovog kompleksa planirane su dve lokacije za objekte predškolskih ustanova maksimalnog kapaciteta 270 korisnika u blokovima 2 i 4, kao i tri depandansa predškolskih ustanova u blokovima 3 i 4. Planirana i je jedna lokacija za objekte osnovne škole kapaciteta 1.200 učenika u bloku 3, sa radom u jednoj smeni (40 odeljenja).

U okviru granice predmetnog Plana u bloku 1 planira se ustanova u kojoj će biti organizovane delatnosti ustanove socijalne zaštite - Gradskog centra za socijalni rad - odeljenje Novi Beograd i klub za odrasla i stara lica.

Na prostoru je planirana i ustanova kulture - polifunkcionalni kulturno-obrazovni centar koji će činiti biblioteka sa čitaonicom, višenamenska sala sa scenskim prostorom prilagodljivim različitim dešavanjima, prostori za tematski različite radionice i učionice, i prostor za kafe-galeriju.

Granicom Plana obuhvaćene su Egipatska ulica i Ulica Jurija Gagarina, obe u rangu magistrale. Ostale saobraćajnice unutar granice Plana čine deo sekundarne ulične mreže i služe za pristup planiranim sadržajima. Planirane su nove saobraćajnice.

Javni uvid traje do 3. jula, svakog radnog dana od 9 do 18 časova, u zgradi Gradske uprave grada Beograda, 27. marta br. 43-45 (u suterenu). Uvid u dokumentaciju moguć je u na sajtu Grada Beograda.

Postojeće biciklističke staze u ulicama Omladinskih brigada, Tošin bunar, Egipatska i Jurija Gagarina se zadržavaju i prilagođavaju planiranom rešenju.

Predviđeno je zadržavanje postojećih trasa autobuskih i tramvajskih linija koje saobraćaju ulicama Egipatska i Jurija Gagarina, kao i uvođenje autobuskih linija ulicama: Japanska, Evropska, Nova 1 i Nova 2. Kroz obuhvat plana prolazi i metro linija 3.

Gradski budžet oštećen za 260 miliona evra?

Podsetimo, ABL Solvent iz Zemuna postao je krajem 2021. vlasnik poslovnog kompleksa Industrije mašina i traktora na Novom Beogradu. Ovo preduzeće kupilo je, iz stečaja, imovinu nekadašnjeg giganta u Zemunskoj ulici broj 26. Vlasnik ABL Solventa je, prema podacima Agencije za privredne registre, Davor Macura, u čijem je stoprocentnom vlasništvu i kompanija Alta pay grupa - većinski vlasnik Alta banke Beograd.

Vojvođansko istraživačko-analitički centar (VOICE) pisao je tada da je država, kršeći Zakon o stečaju, prodala imovinu od 1,8 milijardi evra prodala za samo 51 milion i to gubitašu - firmi ABL Solvent. Istraživanje VOICE-a pokazalo je da je preduzeće bez ikakvih prihoda postalo najveći kupac potraživanja banaka u Srbiji, tako što mu je Agencija za osiguranje depozita, mimo znanja Privrednog suda, prodala najvredniju imovinu.

Prisvajanje zemljišta IMT-a višestruko ispod tržišne cene predstavlja najveći udar na Beograd i njegov budžet još od privatizacije PKB-a, ocenio je Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu i nekadašnji šef odborničke grupe “Savez za Srbiju”.

Podsetio je da je ABL Solvent kupovinom imovine IMT-a stekao samo pravo korišćenja nad 33 hektara zemljišta na Novom Beogradu, koje mu je međutim sada upisano kao pravo svojine, bez ikakve dodatne naknade.

To su, ukazao je Jovanović, omogućile izmene Zakona o planiranju i izgradnji kojima je ukinuta naplata konverzije iz prava korišćenja u pravo svojine nad zemljištem iz stečajnog postupka ili privatizacije, objašnjava direktor CLS-a.

Imajući u vidu da hektar građevinskog zemljišta na Novom Beogradu vredi najmanje 10 miliona evra, jasno je da se radi o ekstraprofitu za kupca, a gubitku za beogradski budžet, u koji su se slivala sredstva od konverzije, od najmanje 260 miliona evra, naglasio je Jovanović.