ODBRANA BEOGRADA OD BETONIRANJA Da li građani imaju moć?

Nešto kao velike pobede "malih“ ljudi najviše se vide u upornosti i istrajnosti građana u odbrani njihovih zelenih oaza od investitora i bagera. To su pravi mali ratovi "običnih građana“ za svoj kraj i pravo da nastave da žive što je prirodnije moguće, a ne da ti mali prostori zelenih površina budu pretvoreni u gomilu čelika, armiranog betona i staklene skalamerije.

Tako i građani novobeogradskih blokova planiraju da se udruže u borbi protiv investitorskog urbanizma koji zelene površine pretvara u stambeno - poslovne koplekse ogromnih kvadratura. Nepromišljenom izgradnjom zgrade od 10 spratova tamo gde joj mesto nije, nastavilo bi se zauzimanje zelenih površina u otvorenim blokovima na Novom Beogradu i time se dodatno urušio kvalitet života Novobeograđana, smatra Centar za lokalnu samoupravu (CLS).

Nisu Beograd zgrade, nego ljudi. Mnogo puta se čulo tokom velike društvene polemike koja traje već godinama. Kako će Beograd izgledati dan posle izvođenja svih zamišljenih radova gradske vlasti, to više niko ne zna. Kada se iscrpe sve proceduralne mogućnosti, građanima ne ostaje ništa drugo nego protesti, blokade, pravljenje živih štitova naspram mehanizacije, policije, raznih "fantoma" i odluka vlasti u kojima mišljenje građana i njihov kvalitet života praktično ne postoje.

Došlo je vreme da se brani dvorište, parkić, igralište, drveće, ulica. Gradske vlasti rade kao da su u ubrzanom naponu snage, dok su sluđeni Beograđani svakog jutra zaprepašćeni novim posečenim drvećem, novim zatvorenim ulicama, bušilicama i barikadama sa natpisom "radovi u toku".

Kolaps je u gradu, jer su opet počeli radovi na rekonstrukciji neke ulice. Nama nije potreban zemljotres ili cunami da bi život stao, dovoljne su dve, tri skele na mostu i dolazak nekog visokog gosta sa kišom i Beograđani su prinuđeni da se ponašaju kao da je počeo armagedon. Jer, izvesni G. V. dobio je priliku da oblikuje Beograd po svom ukusu, po svom poimanju estetike urbanog centra i u tome je neumoran, a njegova zastrašujuća upornost je neiscrpna.

On je vođa eksperimenta koji se obavlja nad glavnim gradom i njegovim stanovnicima. Grad odavno više ne liči na sebe i postaje deo onih probisveta koji su mu oduzeli dušu.

Gondola na Kalemegdanu je podilaženje palanačkom vašarskom ukusu, i definitivno skrnavljenje jednog od najlepših beogradskih utočišta za žitelje prstonice. Možda uskoro nikne i akva park na Trgu Republike, da se ona fontana proširi. Beton i suncobrani okolo. Betoniranje javnih površina širom grada, kao i podizanje novih višespratnica u samom centru se nastavlja. Uz ovo, sve je manje površine koju nije zauzela neka bašta restorana, ili je sve pretvoreno u nužni parking prostor.

Nažalost, ispostaviće se da će Beograđani nepodnošljivo lako prežaliti ukidanje svoje glavne željezničke stanice, izmeštanje pruga i vozova i pretvaranja čuvene “štajge” i celog ovog dela grada u muzej nad kojim će bditi sveti Simeon Mirotočivi.