Ljudi prolaze kroz pakao zbog kamiona iz TENT, EPS ćuti

Stanovnici sela Ušće pored Save u opštini Obrenovac više od godinu dana svakodnevno su izloženi velikim količinama otrovne prašine koja ostaje od prevoza uglja.

U pitanju su kamioni koji tokom celog dana prevoze ugalj koji se istovara sa barži, a zatim transportuje u obližnju Termoelektranu Nikola Tesla B koja radi u okviru Elektroprivrede Srbije (EPS).

Stanovnici Ušća nezadovoljni su jer se, kako kažu, ne primenuje niti jedna mera zaštite prilikom prevoza, i dodaju da se ekološka studija ignoriše.

- Ušće je lepo, mirno, malo selo pored Save. U Ušću je "TENT B", jedna od najvećih fabrika u Srbiji, ali nikada tu nije bilo većih problema sa zagađivanjem, ako isključimo buku. Problem je nastao pre nekih godinu dana, kada je ugalj počeo da se uvozi. Dovozi se u baržama, onda se prebacuje u bunkere, iz njih se prebacuje na plato, a zatim ide u kamione, koji su bez cerade i voze dalje do kruga elektrane. Na početku su nam rekli da će ovo kratko trajati, ali to očigledno nije slučaj - kaže za N1 Liljana Tošić, stanovnica Ušča.

Ovaj transport se odvija tokom celog dana, a kako kažu lokalci, u proseku dolazi po pet-šest kamiona po turi.

Srđan Crvenković, još jedan meštanin Ušća i saobraćajni inženjer vodnog saobraćaja, kaže za N1 da postoje jednostavna tehnička rešenja koja bi sprečavala širenje prašine.

- Moguće je napraviti elevator sa levkom koji bi bio usmerivač i koji bi sprečavao širenje prašine, zatim da se stave cerade na kamion, a u samom mestu istovara može da se napravi mali hangar kako prašina koja tu ostane ne bi letela svuda po selu - navodi.

Crvenković kaže da su svi u selu svesni da je u pitanju industrijska zona, još od '70-ih godina prošlog veka kada je napravljena elektrana.

EPS ignoriše, inspekcije ne interesuje

- Ne očekujemo, niti tražimo da nema zagađenja u potpunosti, jer to nije moguće, već dajte da se poštuje ekološka studija koja bi sprečila da se ljudi truju bez razloga. Ima dece i starih ljudi. Postoji ekološka studija koju je uradio Saobraćajni fakultet i nalazi se u Elektroprivredi Srbije - kaže Crvenković.

Naglašava da EPS ignoriše ono što se dešava. Navodi da su nekoliko puta oprali ulice, ali da se sa tim prestalo.

- Koliko znam, postoje pene koje neutrališu te čestice, slepljuju ih za zemlju da se lakše razgradi, da ne lete. Znam da je porodica Tešić, koja živi najbliže, pisala na dosta adresa, ali ništa se nije desilo. Oni žive na 150 metara od mesta istovara. Prašina truje i njih i celu Savsku ulicu koja ima 15-20 domaćinstava. Na najvećem udaru je sigurno 50 domaćinstava - dodaje.

"Obraćali smo se nadležnima, niko ne odgovara"

Ljiljana Tošić kaže da u početku nije bilo strašno, ali kako je vreme prolazilo, prašina se taložila, ulazila u sve delove dvorišta, kuća.

- Trava i zemlja su postali crni. Prozore ne smemo da otvaramo. Obraćali smo se opštini Obrenovac, nisu nas pozvali, kabinetu EPS-a, isto bez odgovora, inspekciji za zaštitu životne sredine, komunalnoj… Odgovora ili nije bilo ili su nam govorili da to nije u njihovoj nadležnosti, a ovo je, bukvalno, ekološka katastrofa - kaže Ljiljana Tošić.

Crvenković navodi da se na telefone inspekcija u ministarstvima za zaštitu životne sredine i rudarstva i energetike niko nije javio, a da komunalnu miliciju to ne zanima.

- Njih zanima izgleda samo profit. Nemaju obzira za ljudsko zdravlje, jer da imaju - reagovali bi na dopise i pozive - dodaje on.

Ipak, protesta do sada nije bilo, a za to su, kako kaže Crvenković, pre svega odgovorni meštani.

- Ljudi su se uvukli u sebe. Kao da su se ogradili zidom. Neće da ulaze u konflikt sa EPS, jer dosta njih radi tu i nadaju se da će ih zagađenje mimoići, ali to ne zavisi od radnog mesta. Svaki čovek ima savest i svest i ona bi trebalo da proradi.

On kaže da je u selu dosta onih koji podržavaju vladajuću Srpsku naprednu stranku.

- Šta je problem da, iako su članovi partije, imaju i neku kritičku misao. Ne moramo da uvek budemo slepo poslušni. U pitanju je zdravlje i elementarno ljudsko pravo. Ne samo lično, već i okoline. Članska karta ne pomaže na onom svetu. Tu su i poljoprivrednici. Zagađuju se i njihovi proizvodi. Ti ljudi prodaju robu na pijacama u Beogradu - u 44 bloku, kod Merkatora, na Vidikovcu. Šteta može samo da bude veća - zaključio je Crvenković.

N1 je poslao pitanja nadležnoj inspekciji Ministarstva za zaštitu životne sredine i EPS ali odgovori do zaključenja ovog teksta nisu stigli.

Ugljena prašina nastaje nastaje kao nusprodukt eksploatacije ili prevoza uglja. U pitanju su male čestice prašine, koje su vidljive golim okom i mogu se osetiti na koži.

Udisanje ugljene prašine može dovesti do više oboljenja, naročito ako su ljudi duže izloženi. To su pneumokonioze, odnosno bronhitis, a najteži oblik jeste progresivni bronhitis koji je često i smrtonosan.

Najteže oboljenje je silikoza ili pneumokonioza, piše sajt ordinacija.info. Ona prouzrokuje progresivno oštećenje plućnog tkiva. To zatim vodi zapaljenju pluća; tuberkuloza nije retka komplikacija. Može postojati umereno ili izraženo kratki dah, hronični kašalj i poremećaj plućne funkcije. Izdržljivost pri radu u težim slučajevima ovog oboljenja je znatno smanjena. Silikoza je ireverzibilno stanje i za nju ne postoji lek. Najveće šanse za oboljevanje imaju oni koji su zbog posla suočeni sa dugotrajnim udisanjem prašine, najčešće više od dve godine.

Osim što pogubno šteti plućima, izlaganje ugljenoj prašini može da dovede do bolesti kože.

Prašina zapušava pore preko kojih koža diše, a to dovodi do upala, koža postaje suva, gubi masnoću i više je izložena mehaničkim i ostalim štetnim uticajima spolja.

To dalje dovodi do stvaranja dermatomikoze, gljivične infekcije kože, ali i noktiju i vlasi kose. Na svu sreću, ove bolesti infekcije nisu opasne po život, ali su veoma neprijatne, uporne i zahtevaju dugotrajno lečenje. Izlaganje ugljenoj prašini ima i toksično dejstvo na oči, i dovodi do bolesti očiju, kao što je konjunktivitis.