"Investitori haraju gradom, Zavod u službi vlasti"

Gostujući u Studio Live na N1 televiziji, on je komentarisao izgradnju stambeno-komercijalnog objekta pod imenom King’s circle residences, između trga Slavija i parka Manjež, koju sprovodi firma Dejana Stankovića.

Podsetimo, najavljeno je da u ovom istorijskom delu grada nikne 200 stanova u četiri lamele, sa spa centrom, komercijalnim sadržajem, dečjom igraonicom i garažama.

- To je nastavak gradske politike u odnosu na oko 100 godina staru urbanu prošlost Beograda. Ovo je samo drastičan primer, a imali smo ih i na Vračaru, Starom gradu, Dorćolu… Gradska politika je da te objekte skloni, a među njima je četiri ili pet koji imaju vanrednu vrednost. Tu mislim, pre svega, na Poštansku štedionicu koju je profesor (Milan) Zloković pravio - kazao je Bobić.

Ti objekti su namerno zapušteni da bi se narodu pokazalo kako su propali i da je neophodno da se gradi nešto novo, istakao je on.

- Nemam ništa protiv da se protiv da se taj prostor obnovi, ali zbog vrednosti koju poseduje, izuzev nekoliko objekata koji nisu toliko važni, ne može sve da se sruši i da se tu napravi urbana desetospratnica, koja je van svakog urbanog konteksta tog ambijenta - objasnio je on.

"Interes vlasti i investitora jedini bitan"

Međutim, u Beogradu je postalo pravilo ponašanja da je ekonomski interes udruge vlasti i investitora taj koji presuđuje kako će naš grad izgledati, tvrdi.

Naravno, cela stvar je počela izgradnjom Narodne banke.

- Investitor ne krije da da ove zgrade neće zadržati duh starog Beograda. Taj duh ima neprocenjivu vrednost, to je ono po čemu ga pamtimo. Postojala je mogućnost da se uklone objekti koji su nepodonobni za taj prostor, ali da se napravi urbani koncept koji će da zaštiti stare zgrade, a da obnovi celu situaciju - podsetio je on.

Kako je objasnio, 2021. godine, posle burne diskusije oko detaljnog urbanističkog plana, doneta je odluka da se ti objekti moraju sačuvati i uklopiti u novi prostor.

- To je moglo da se učini tako što bi bio raspisan javni arhitektnosko-urbanistički prostor, pa da vidimo šta arhitekte mogu da učine da to očuvaju zgrade, ali da sačuvaju ambijent - rekao je Bobić.

On je podvukao da o investitorima ne govori loše, jer oni su važni.

- Ali posao gradske vlasti i insitutucija je da insistiraju na vrednostima koje su planovima utvrđene. Ako investitor to želi da prihvati - odlično, ako neće - ne mora da zida. Ali ne može se, kao sada, dopustiti da investitor u udruzi sa vlašću diktira svoj interes, zanemarućuiji interes Beograda i Beograđana - kazao je.

"Zavodi postali servis vlasti, a ne Beograđana"

Objekat čiji je investitor Dejan Stanković dobio je sve moguće dozvole i papire, prema saznanjima Bobića.

- Pitam se kako su Zavod za zaštitu spomenika kulture, Urbanistički zavod ili Sekreterijat grada Beograda to dozvolili.

Uz podećanje da je cela ova celina bila upisana u evidenciju nepokretnosti koji uživaju prethodnu zaštitu, ali taj status je prestao da postoji pre dve i po godine, a Zavod ništa nije uradio da obnovi zaštitu, Bobić kaže da je to neobnavljanje zaštite deo gradske politike.

- Ne radi se samo o Slaviji, već i o drugim objektima. Grad ništa nije učinio da bi obnovio zaštitu - namerno. Namerno, da bi omogućio investitorima da mogu da haraju po prostoru grada kako im je u interesu. Oko hrama Svetog Save desetine objekata je imalo tu zaštitu, a sada niču objekti od devet, 12 spratova i menja se slika grada - podsetio je Bobić.

Gradska politika je takva da je Zavod za zaštitu spomenika kulture i Ubranistički zavod potčinila svojim interesima i oni su sada servis vlasti.

- Urbanistički zavod koji je do pre 10-ak godina bio jedan od najupečatljivijih ubranističkih kuća u Evropi, a sada je servis koji crta kako im se kaže. Tako su nacrtali i ovo na Slaviji. Investitor iskaže svoj interes, vlast nalazi svoj interes u njegovom i onda se dešava sve ono što vidimo u prethodnih pet, šest godina - objasnio je on.

Prostor Slavije koji je jedan od ključnih u Beogradu, osovina gradskog centra Beograda i svaki kamen mora biti diskutovan, insistira Bobić.

- Stručna javnost, koja nije u institucijama, govori ono što jeste istina, a struka koja je u institucijama podržava želje vlasti i investotora. Jedini način da se to prevaziđe je da se ponovo vrati uloga javnosti, da to postane ključna pozicija u stvaranju planiranja i urbanističkog tretiranja grada i da za svaki od tih prostora budu raspisani javni arhitektonsko-urbanistički konkursi, da bismo kroz različite predloge i dizajn izabrali ono što bi građanima Beograda i samom gradu najviše odgovaralo, a što je u saglasju sa gradskom istorijom - predlaže on.

"Novi kompleks mogao bi stvoriti probleme i onima koji ga koriste"

Kada se planira tolika količina kvadratnih metara, obavezno je prilagodti infrasturkturu, naročito saobraćaj, podseća.

- Na Slaviji, u koju "utiče" sedam važnih gradskih ulica, vi nemate gde da parkiate auto. Ne znam kako će u ovim ogromnim objektima obezbediti kapacitet koji može da opsluži ljude koji koriste taj objekta - upozorava.

Događa se da takvi objekti nanose štetu građanima koji koriste taj objekat, a onda i drugim Beograđanima, jer opterećuju saobraćaj, infrastruktura nije dovoljna da ih podrži, dodaje.

- Na Slaviji je počelo rušenje, uz sve papire, a neobnavljanje te prethodne zaštite i prepuštanje objekata u ruke investitora i gradskih institucija promeniće izgled Beograda. Taj centar poseduje određenu ambijentalnu vrednost koja je morala da bude očuvana. Trebalo je da se raspiše konkurs i da arhitekte, ne samo nacrtaju kuću, već i da osmisle taj prostor i predlože formu koja će omogućiti da se prostor osavremeni i bude nov deo integriteta Beograda - ponavlja on.

Objekat ima sve papire, ali prethodno doneti Plan dovodi u pitanje njegovu legalnost, sumnja Bobić.

- Cela ta priča oko zgrade, kako sam razumeo, s obzriom na 2021. i na detaljni plan koji je uslovio da se ti objekti sačuvaju i da se nova forma uskladi sa tim prostorom, ovo što se sada radi je nezakonito - zzaključio je on.