BG voz oronuo skroz, ima li nade za njega?

- Da nema voza, ne znam kako bih na posao i sa posla. Štedi mi dva i po do tri sata dnevno. Ne bih stigla da vidim decu niti bilo šta drugo da uradim. Još kad bi išao malo češće, bilo bi sjajno. Volela bih da budu malo manje raspadnuti, ali šta je tu je - kaže Jovana iz Beograda koja svaki dan koristi usluge Beovoza iz pravca Krnjače ka Batajnici.

- Voz mi je spas. Bukvalno mi daje smisao životu jer bih se ubio da sam po ceo dan na poslu i u saobraćajnim gužvama. Ovako za 20 minuta uštedim po sat i po – dva i imam vremena za nek druge stvari u životu - smatra Uroš koji živi kod Vukovog spomenika, a radi kod Tošinog bunara na Novom Beogradu.

- Progledala sam od kada idem vozom. Štedi mi vreme i novac, a najviše živce jer ne moram kolima kroz gužvu, pa posle da smišljam gde ću se preparkirat - kaže Maja koja izlazi na stanici Novi Beograd, prenosi N1.
Sudeći prema rečima stanovnika Beograda, potreba za brzim i efikasnim prevozom više je nego neophodna u dvomilionskom gradu. Ipak, stiče se utisak da se, uprkos radovima na infrastrukturi, Beograđani prevoze vozom – nikad lošije.

Tako je na stanicima moguće videti razvaljene rampe za validaciju karata, a njih nije moguće kupiti na stanici, dok informacije o polascima najčešće nisu vidljive.

Ono što bez dileme jeste činjenica je to da se Beograđani prevoze starim kompozicijama koje posle višedecenijskog korišćenja, a čini se i nemara, deluju kao da su na izdisaju.
Stari oko pola veka, vagoni su od korišćenja nepovratno ofucani. Zamrljana i izgrebana stakla koja je nemoguće podmladiti, nepovratno potrošen materijal za sedišta, duboko ukorenjena prašina koju je nemoguće očistiti, svakodnevna su postavka Beovoza.

Prema podacima koje je portal N1 dobio od Srbijavoza, BG voz, radnim danima realizuje 119 polazaka, dok je taj broj subotom, nedeljom i državnim praznikom 83.

- Za dnevne potrebe BG:VOZ sistema angažujemo 12 elektromotornih vozova serije 412/416 (EMG 412/416), i to su prepoznatljivi "plavi gradski vozovi" - navodi se u odgovoru Srbija voza.

Iz Srbija voza navode da bi se obezbedila pouzdanost i redovnost vozova iz sistema BG voz postoji dve rezerve – jedna "vruća" rezerva u stanici Beograd Centar, koja je stalno parkirana, sa potrebnim osobljem u stanici Beograd Centar i spremna da „uskoči“ u slučaju da dođe do defekta na nekom od ostalih i jedna "hladna" rezerva u glavnom Depou u Zemunu.

Uroš, sagovornik portala N1, kaže da vozovi po pravilu ne kasne, "možda jednom mesečno par minuta", a da umeju ponekad da krenu minut-dva ranije.
- To je sve ok. Ono što nije u redu jeste što se skoro svaki dan otkaže neki polazak, bez ranije najave na aplikaciji ili negde na internetu. Onda nastaju problemi jer u najboljem slučaju sledeći polazak je za pola sata, a češće bude i po sat vremena. To nema smisla - navodi Uroš.

On kaže da su uslovi na beogradskim železničkim stanicama više-manje očajni.

- Muka mi je, ali pre svega žao da gledam smetlište i raspad na stanici kod Vuka koja važi za najbolju. Tamo makar postoje pokretne stepenice, osvetljenje, prostrano je… Devedesetih je izgledala mnogo bolje - ocenjuje sagovornik.

Jovana ističe da je funkcionalnost Glavne železničke stanice Prokop sramota za Beograd i ljude koji žive u njemu.
- Kad god padne kiša, tamo je klizalište. Ljudi gledaju da ne slome vrat ili nogu jer curi na sve strane, a podovi su nenormalno klizavi - dodaje.

Prokop je postao Glavna železnička stanica 1. jula 2018. godine, odnosno dan pošto je 30. juna u 21.45 krenuo poslednji voz za Budimpeštu, sa stare, za mnoge u rečniku i dan-danas jedine glavne železničke stanice na Savamali.

Izgradnja Prokopa započela 1977. godine, a zatim je više puta nastavljana i prekidana, da bi delimično počela sa radom 2016. godine.

Danas ova stanica i dalje nije povezana sa većim delom grada. Tačnije do nje idu samo dve frekventnije linije, radi se o trolejbusima 40 i 41, dok su ostali autobuske linije retke, poput polazaka Beovoza, odnosno nedovoljno za potrebe dvomilionskog grada.