Fasada nemara i neznanja: Sudbina Železničke stanice

Mada se vlast zbilja trudi da animira narod da obrati pažnju na Savski trg u Beogradu, na koji zaista niko nema razloga da dolazi od kada je zatvorena Glavna železnička stanica, niko nije očekivao da će vest o jednoj rupi u pločniku toliko zaokupiti javnost.Danima su se građani pitali zašto su ploče postavljene na nekakvim stubićima, reporteri pred kamerama demonstrirali koliko su nestabilne ("može noga da se slomi i ko će odavde da vas izvlači dok hitna pomoć ne dođe?"), a opozicioni političari isticali da se javni radovi inače traljavo izvode.

Na kraju je firma odgovorna za radove na trgu, Ras inženjering, rešila nedoumice objasnivši da se radi o modernoj podzemnoj fontani koja može da izdrži pešački saobraćaj, ali ne i teret dostavnog vozila koje je uprkos postavljenoj zaštitnoj ogradi prošlo tuda i napravilo oštećenje. Jedino nisu objasnili zbog čega ta fontana nikada nije radila, ali verovatno se čeka na organizovanje svečanog puštanja mlaznica u pogon - što svakako nije njihov deo posla.U tolikoj fascinaciji pločama koje se klate, neopaženo je prošla vest o stanju u kome se nalazi zgrada koju pločnik okružuje.

Naime, stranka Zajedno podnela je krivičnu prijavu protiv direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd Olivere Vučković, ministarke kulture Maje Gojković i drugih odgovornih lica u tim institucijama, zbog postojanja osnova sumnje da su "svojim nečinjenjem, odnosno propuštanjem da zaštite spomenik kulture Železničku stanicu u Beogradu pričinili veću materijalnu štetu ovom zaštićenom objektu". U prijavi se navodi da je - sa izuzetkom rekonstruisane fasade - zgrada prepuštena propadanju i skrnavljenju, bez ikakvih mera zaštite: vrata i prozori sa zadnje strane su obijeni, u podovima se nalaze rupe, zidovi su prekriveni grafitima i tragovima požara, a gde su nekada bili peroni se redovno formira divlja deponija.

Takođe je istaknuto kako su nadležne institucije o stanju u kome se nalazi zgrada obaveštene od strane odbornika Skupštine grada Beograda Dejana Atanackovića u novembru, kada su iz gradskog Zavoda odgovorili da nemaju "nadležnost za fizičko-tehničko obezbeđenje niti sprovođenje mera zaštite" uprkos tome što su u istom dopisu citirali zakonske odredbe iz kojih deluje da je baš imaju.

A čak i da neposredna nadležnost jeste prešla u ruke Istorijskog muzeja Srbije, kome je zgrada data na korišćenje 2020. godine nakon završetka radova na fasadi, i dalje je očekivano da Zavod vodi računa o tome kako se Muzej stara o tom kulturnom dobru od velikog značaja.Ministarstvo se tada nije oglasilo, ali jeste odmah posle podnošenja prijave jednim besnim saopštenjem u kojem je istaknuto šta je sve urađeno za samo dve godine od kada je objekat dodeljen Muzeju.

Recimo, da je uklonjen šut iz unutrašnjosti, iako je u dokumentaciji Zavoda navedeno da je prilikom ranijih radova na fasadi i krovu to već bilo obavljeno. Ujedno je kritikovan odbornik Atanacković zbog izricanja neistina o požaru, a u sledećoj rečenici pohvaljen Muzej koji je promptno obavestio vatrogasnu službu prilikom tog istog požara.