Jedna Hitna pomoć na 100.000 ljudi

Predlog Zakona o hitnoj medicinskoj pomoći koji bi to trebalo da promeni, pre tri i po meseca stigao je u parlament, piše Insajder.

Svakoga dana na hiljade građana pozove broj 194. Dežurni dispečer određuje koliko je poziv hitan tako što ga markira u crvenu, žutu ili zelenu boju. Takozvani "zlatni standard" predviđa da ekipe Hitne pomoći imaju sat vremena da od poziva stignu do pacijenta, zbrinu ga i dovedu do najbliže bolnice koja može da mu pomogne.

Iako Pravilnik predviđa po jednog lekara, tehničara i vozača na 6.000 ljudi, Srbija nema dovoljno ekipa Hitne pomoći. U sva četiri Zavoda za hitnu medicinsku pomoć nedostaju ekipe, a najteža situacija je u Beogradu.

Podaci Pokreta Pravo na život - Meri pokazuju da u glavnom gradu Srbije radi samo jedna ekipa Hitne pomoći na 100.000 stanovnika. Nešto bolja situacija je u preostala tri zavoda u Novom Sadu (2,5), u Nišu (2,7) i Kragujevcu (2,8). Posebno uznemirujući podatak jeste da u Beogradu postoji samo jedna ekipa hitne pomoći za decu.

Još jedan problem Hitne pomoći jeste zakonska regulativa, jer je uređuje pet zakona i osam uredbi. Na neophodnost jedinstvenog zakona ukazuje i Pokret Pravo na život - Meri. Njegovom osnivaču Dejanu Zejnuli preminula je supruga na putu ka Urgentnom centru - prethodno su izgubili dragoceno vreme, jer su ih zdravstvene ustanove upućivale jedna na drugu.

- Crna Gora ima zakon, Slovenija ima uredbu, Hrvatska ima uredbu, Bosna i Hercegovina ima uredbu, mi jedini nemamo. Kod nas se hitna pomoć pominje u par delova, par da kažem pravilnika ili zakona, ali nigde nisu jasno definisani postupci i procedure. Kada bi pričali o konkretnim stvarima sve zavisi od zavoda do zavoda i od službe do službe. Jednostavno jedna reorganizacija i usklađivanje rada je definitivno ono što je neophodno - rekao je Zejnula.

Da je Zakon o hitnoj pomoći neophodan, obavezan i obavezujući, smatra i načelnica Hitne pomoći Zdravstvenog centra u Negotinu Aleksandra Paunović.

- Jer tamo gde nema Uredbe, protokola, zakona ostavlja se prostor za improvizacije, malverzacije, što je u našem poslu nedopustivo - rekla je Paunović za Insajder.

Ona je objasnila da Hitna pomoć danas funkcioniše na tri načina, jedan kroz Zavode za hitnu pomoć koja su u četiri najveća grada, zatim službe u opštinama sa više od 25.000 stanovnika i dežurne službe koje organizuju Domovi zdravlja koji praktično dežuraju 24 sata.

- Te opštine za manje od 25.000 stanovnika zaista su zakinute za tu neku hitnu medicinsku pomoć, jer lekar koji radi recimo smenu u Domu zdravlja i sad ima hitan poziv iz nekog sela koje je udaljeno 20 kilometara, on mora da napusti to postojeće svoje radno mesto i da se uputi na taj neki hitan teren. Zatim, šta dalje sa tim pacijentom, tog pacijenta mora odvesti u neki grad koji ima bolničku ustanovu - rekla je Paunović.

Ona je istakla da je na predlogu zakona rađeno oko godinu dana i da se on u prvoj tački bavi tom regionalizacijom hitnih pomoći, što bi značilo da se jedan dispečerski centar nalazi u glavnim gradovima upravnih okruga.
Najveći akcenat se u zakonu takođe stavlja na taj protokol prijema poziva.

- Protokol prijema poziva podrazumeva da onaj ko se javi na telefon prvi, da li je to dispečer u velikom gradu ili je to medicinski tehničar ili lekar u manjim službama hitnih medicinskih pomoći, on odlučuje o tome koji će red hitnosti da da tom pozivu i shvatićete onda kolika je odgovornost nekoga ko prima poziv, da li će ga primiti ili odbiti, da li će ga staviti u prvi, drugi red hitnosti - rekla je Paunović.

Ona je istakla da je na predlogu zakona rađeno oko godinu dana i da se on u prvoj tački bavi tom regionalizacijom hitnih pomoći, što bi značilo da se jedan dispečerski centar nalazi u glavnim gradovima upravnih okruga.

Najveći akcenat se u zakonu takođe stavlja na taj protokol prijema poziva.

- Vozač hitne pomoći ima jako bitnu ulogu u postupku zbrinjavanja pacijenta, on je pre svega vozač sanitetskog vozila ali isto tako je neizostavan deo ekipe prilikom transporta, zbrinjavanja. Znači, on pruža svaku pomoć pa i prilikom reanimacije pacijenta ukoliko je to potrebno. Predlog zakona je predvideo adekvatne obuke za te vozače - rekla je ona.