Fristajler kao savski Titanik i "nepostojeći" splavovi

U novogodišnjoj noći, svega nekoliko minuta posle ponoći, splav Fristajler se pretvorio u "savski Ttitanik". Situacija nije bolja ni drugog dana nove godine. Zadnji deo splava se od vode više ne vidi, ispred njega su ostali most, vrata, izgubljene štikle i novogodišnja kapa.

- To je samo još jedno u dugom nizu upozorenja da mi u specifičnoj oblasti, kako je pitanje uređenje statusa splavova na obalama Beograda, ali i u čitavom nizu drugih oblasti, imamo jedno haotično stanje. Kod nas se zaboravlja da je osnovna, važna obaveza vlasti - da obezebedi sigurnost građanima, da rizike po njihovu imovinu, život isključi ili svede na minimum i da se to postiže valjanim propisima i doslednom primenom propisa - naglašava advokat Rodoljub Šabić.

A propisi postoje. Zakon o plovodbi i lukama na unutrašnjim vodama propisuje da na plutajućim objektima ne sme da boravi veći broj ljudi nego što je to dozvoljeno propisanom dozvolom. Navedeno je i da kontrolu za to, ali i za bezbednost samog objekta vrši nadležna inspekcija.

- Nadležnost je jasna, ona je na republičkom ministarstvu nadležnom za saobraćaj - kaže Zoran Alimpić, bivši predsednik gradske skupštine.

Tim ministarstvom rukovodi Goran Vesić, ali se, od kad je splav Fristajler potonuo, u javnosti ne pojavljuje.

Pre njega, oglasio se gradonačelnik Aleksandar Šapić, koji je ukazao na propuste.

- Ono što su meni rekli da je ušlo dva, tri puta više ljudi nego što je trebalo - izjavio je Šapić na konferenciji za novinare.

N1: Ko proverava, gradonačelniče, splavove i koliko su oni bezbedni, koje inspekcije?

Šapić: Ko proverava nešto što ne postoji, do sada nikako, ne znam kako su… Pitate mene, što niste pitali one, što su ih tu pustili da budu 20 godina, ne mene.

- Ja moram da ga demantujem - oni postoje, i ne samo da postoje, nego imaju i izdatu plovidbenu dozvolu, dakle od nadležnog organa u kojoj piše kolika im je nosivost i koliko mogu ljudi da prime. On de fakto optužuje ministarstvo građevinarstva i saobraćaja da oni nisu uradili svoj posao - navodi Alimpić.

Na pitanje šta nisu uradili, bivši predsednik gradske skupštine ističe:

- Nisu vršili inpekcijsku kontrolu broja lica - da li je u skladu sa plovidbenom dozvolom - kaže Alimpić.

Šta je nadležna inspekcija utvrdila i da li je na splavu bilo više ljudi nego što je dozvoljeno, ostaje nepoznato, jer na ta pitanja N1 nije dobio odgovor iz Ministarstva saobraćaja i infrastrukture. Gradonačelnik glavnog grada kaže da se bavi rešavanjem pitanja splavova koji, kao problem, datiraju još od prethodne vlasti.

- Potpuno je besmislica zbog bilo kakvih trenutnih, da kažemo, problema u sprovođenju zakona vaditi se i tražiti nekakvo opravdanje u vlasti nekoj bivšoj, od pre 10 ili 20 godina ili 100 godina. To je potpuno besmisleno, razumete. U pitanju su saobraćajni objekti, plovni objekti koji imaju dozvole, te dozvole se kontrolišu, obnavljaju se - naglašava Alimpić.

- I da li su splavovi postojeći ili nepostojeći to treba da pita Sinišu Malog, Radojičića i Vesića… Ja razumem šta on hoće da kaže - verovatno sumnja u bilo kakav valjani pravni status i pravnu poziciju splavova, a onda se postavlja pitanje ko je za to odgovoran - jesu li bar njegovi prethodnici, a ne samo vlast od pre 15 godina - kaže Šabić.

Kako bi se ljudima garantovala bezbednost, iz pokreta Ne davimo Beograd poručuju da pozivaju sve nadležne da izvrše vanredan inspekcijski nadzor tehničke ispravnosti nad svim splavovima u glavnom gradu i da obave paralelnu proveru registracije samih splavova.