Kako je uništen GSP: Autobusi se raspadaju, nema ko da vozi, a dugovi rastu

Stvoreni su dugovi mereni milijardama dinara, kupuju se vozila koja nemaju stanice na kojima može da se toči gorivo, a svako ko iz GSP pomisli na kritiku dobija „po ušima“, ili na kraju ostaje na ulici. Ukoliko se "idioti" sistematski ne unište i sklone iz firme, dugovi će progutati nekada velikog giganta, a javni prevoz postaće deo zaborava, budući da će privatne firme u potpunosti preuzeti organizaciju prevoza u Beogradu.

Da je stanje u GSP-u alarmantno potvrđuju i finansijski izveštaji preduzeća koji su javno dostupni. Samo u 2021. godini gubitak firme bio je 1.481.113.000 dinara, dok je pre dve godine GSP poslovao u minusu dve milijarde i dvesta miliona dinara.

Najviše se duguje dobavljačima, a prema podacima Centra za lokalnu samoupravu, potraživanja su dostigla ukupnu sumu od 7 milijardi dinara, od čega je 6,4 milijardi preko zakonskog roka. Duguje se i za gorivo 2,9 milijardi dinara, a firmu opterećuju i sporovi koji se vode sa bivšim radnicima.

Da preduzeću preti katastrofa upozoravali su stručnjaci, opozicioni odbornici, a o situaciji u GSP neretko govori i novi gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić. On tvrdi da nema potrebe podizati cene karata u prevozu jer ga svakako niko i ne plaća, a na poslednjoj konferenciji za štampu najavio je da će Grad raskinuti ugovor sa turskom firmom “Kentkart” koja je prošle godine dobila posao naplate karata u javnom prevozu.

“Naravno da će biti penala, izračunali smo da penale koje budemo platili su kap u moru onoga što se daje i biće kap u moru ukoliko uspemo da podignemo kvalitet usluge, a onda i naplatu usluge. Najveće probleme su pravili do sada, što nisu podigli procenat naplate karata”, istakao je nedavno Šapić.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović, koji je odličan poznavalac prilika u Beogradu kaže u izjavi za "Novu" da je zahvaljujući pogrešnim odlukama gradskih vlasti javni prevoz u slobodnom padu, naročito od 2018. godine.

"Kao da se tada odustalo od ideje da Beograd liči na evropsku prestonicu, već se pribeglo rešenjima koje nas sve više udaljavaju od Evrope i normalnog prevoza. Prvi problem je da se tada odustalo od domaće industrije i od 2018. godine Grad nije kupio nijedan Ikarbus autobus, niti je učinio bila šta da podigne na noge ovu nekada renomiranu fabriku. Drugo, umesto nabavke vozila koja se voze po Evropi, kupuju se 2019. godine 240 turskih i kineskih vozila i to iz budžeta, da bi se izbegle evropske procedure za tendere", podvlači Jovanović za Novu.

Da je situacija sa GSP-om alarmantna potvrđuju i vozači preduzeća koji zarađuju 80.000 hiljada dinara, voze neispravne autobuse koji leti neretko nemaju klima uređaje, dok se zimi zaglavljuju u snegu. Radnici koji su se žalili na loše uslove organizovali su proteste, a umesto razumevanje i pozitivne odgovore na njihove zahteve usledili su otkazi.

Troje radnika dobilo je otkaz zbog toga što su javno ukazivali na probleme, a poslednji slučaj desio se u petak kada je bez posla ostao Sima Šarik, nagrađivani vozač sa dvadesetogodišnjim iskustvom. On je bio jedan od govornika na protestu, zbog kojeg je postao tehnološki višak.

Godinama je sistem propadao, da bi Grad na kraju odlučio i da se modernizuje, pa je potpisao ugovor o nabavci 100 gasnih autobusa sa turskim BMC-om, koji su isporučeni, ali nikada se nisu našli na ulicama. Zbog čega? Odgovor je sulud, ali istinit – nemamo gasne stanice koji će puniti rezervoare autobusa.

"Već smo videli štetne ugovore GSP, koje simbolizuje plaćanje dva miliona evra za servis kineskih autobusa koja su pod garancijom, do plaćanja remonta starog trojelbusa po jediničnoj ceni od 80 hiljada evra. Grad nema gasnu stanicu za punjenje autobusa, a i cena gasa koga uvozimo je otišla u nebo. Sada deo tih autobusa stoji na parkingu uvoznika, a deo nije ni isporučen, a da garancija u korist Grada nije aktivirana“, naglašava direktor CLS.

Pored gasnih stanica, punih rezervoara i kvalitetnih autobusa GSP nema ni dovoljno vozača. Prema proceni sindikada radnika GSP trenutno nedostaje oko 1.000 vozača kako bi saobraćaj normalno funkcionisao. Radnici odlaze u Nemačku i druge zapadne zemlje, gde su plate i uslovi daleko bolji.

„Samo prošle godine GSP je napustio 221 vozač, a ogroman je pritisak na vozače koji su umorni i u poznim godinama. Sa druge strane, privatni prevoznici praktično rade šta žele bez ikakvog nadzora. Ne pravi se nikakva racionalizacija mreža i polazaka, a neki linije i nisu neophodne. Pored toga nemamo nijedan novi trolejbus, nije proširena tramvajska mreža, da ne spominjem da se već kasni sa rokovima za metro. potrebni su novi ljudi, nova energija, profesionalizacija GSP-a i vraćanje struke u gradsku upravu. Gradonačelnik koji je kupio diplomu i koji se više bavi čistkom starih i dovođenjem svojih kadrova, ne može biti simbol takvih promena“, zaključuje naš sagovornik.

O situaciji sa GSP novinari Nova.rs su pokušali u nekoliko navrata da razgovaraju i sa gradonačelnikom Aleksandrom Šapićem, ali odgovore nisu dobili. Sudeći prema onome što prvi čovek Beograda govori o objektivnim novinarima, odgovore nećemo ni dobiti. Barem dok je on na čelu prestonice.