"Apsurdno je da u stečaju Stankoma učestvuju javna preduzeća" (II DEO)

Kako smo pisali, od 2011. godine, "Stankom" se nalazi u stečaju, a ceo stečajni proces prate brojne kontroverze vezane za rad stečajnih upravnika, kao i odnos gradskih vlasti prema postupku stečaja. Preduzeće koje je zapošljavalo više stotina ljudi, s kapitalom od oko 70 miliona evra, u stečaj je otišlo zbog duga od 280.000 evra. I u njemu se, bez naznaka za skorije rešenje, nalazi sve do danas.

Prema podacima do koje je došao Direktno, jasno je da o sudbini "Stankoma" sada odlučuje Goran Vesić, preko javnih gradskih preduzeća koja učestvuju u stečajnom postupku - Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograd i JKP Beogradski vodovod i kanalizacija. Cilj je da se na taj način dođe do imovine "Stankoma" za male pare, kao i da se spreči izmirenje 100 odsto potraživanja poverilaca.

Andrijana Živanović, koja je u jednom trenutku bila aktivni stečajni upravnik u čak 17 stečajnih postupaka, na mestu stečajnog upravnika u "Stankomu" je 2019. zaključila sporazum sa gradom Beogradom o nastavku gradnje poslovnog kompleksa „Pasarela” na Banovom brdu i rekonstrukciji pešačkog mosta između Banovog i Julinog brda, kako bi se od tih sredstava namirili poverioci. Sporazum je bio štetan za "Stankom", dok je sama Andrijana Živanović rekla da je gradnja u stečaju prilično neuobičajeno rešenje. Nju je 2019, na mestu stečajnog upravnika nasledio Rade Radulović. Međutim, Mihailović ukazuje na brojne propuste i u njegovom radu.

- Radulović ni do danas nije izvršio radnje koje su bile neophodne za nesmetani rad stečajnog postupka. Najpre, nije izvršena primopredaja dužnosti između bivšeg i sadašnjeg stečajnog upravnika, što je imalo za posledicu usporen rad na obeštećenju poverilaca - kaže Aleksandar Mihailović i dodaje:

- Nije urađen popis imovine i nije napravljen spisak nepokretnosti i zemljišta u vlasništvu stečajnog dužnika i ne postoji izveštaj ko i kako bespravno koristi nepokretnosti i zemljište. Prema Zakonu o stečaju, Radulović je morao da u roku od 30 dana po prijemu dužnosti sastavi spisak i pokrene zakonom određene postupke za povraćaj imovine stečajnog dužnika.

Takođe, Radulović nije pokrenuo i krivične prijave zbog divlje gradnje na objektima "Stankoma", iako je znao izvršioce.

Najnoviji spor dogodio se na 37. sednici Odbora poverilaca "Stankoma" u kojem se, između ostalih, nalazi i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograd, koja je ujedno i izvršni dužnik.

Predrag Vulinović koji je na sednici zastupao Direkciju, objasnio je predlog Direkcije za plaćanje izvršenja u mesečnim ratama (1.000.000 dinara mesečno), te je predložio i da se odobri predlog Direkcije za odlaganje izvršenja koji je dostavljen javnom izvršitelju Isidori Ranković.

Na pitanje Aleksandra Mihailovića da se precizira krajnji rok za konačnu isplatu izvršenja, Vulinović je objasnio da je cilj Direkcije da do toga dođe što pre, što je bilo nedefinisano i neprecizno i nije u interesu poverilaca stečajnog dužnika.

- Kako je Direkcija izvršni dužnik, a ujedno i član Odbora poverilaca, postavlja se pitanje da li je došlo do sukoba interesa i da li su uopšte mogli da glasaju, jer se time narušava transparentnost i načelo jednakog tretmana i ravnopravnosti - objašnjava Aleksandar Mihailović.

Drugi spor je nastao u vezi izrade aneksa Ugovora o poslovnoj saradnji od 10. 11. 2017. godine. koji se odnosi na poslovnu saradnju sa advokatom Tijanom Milićević u ostvarenju poslovnog projekta na delu katastarskih parcela na lokaciji Sunčana dolina, na kojima "Stankom" ima upisano pravo korišćenja. U julu ove godine, Milićević se obratila "Stankomu" i Odboru poverilaca sa predlogom o zaključenju aneksa Ugovora.

- Ugovor sačinjen 2017. godine, ne proizvodi pravno dejstvo, jer je prethodni Odbor poverilaca, između ostalog, smenjen zbog odobravanja ovako štetnog ugovora i vrlo nepovoljne dobiti za "Stankom" - kaže Aleksandar Stanković, koji je predložio veštačenje ugovora.

Mihailović objašnjava da Ugovor nema saglasnost stečajnog sudije Natalije Pejić Kordić.

- Ugovor je u potpunosti protivan Zakonu o stečaju i morao je biti stavljen van snage, jer proizvodi štetno dejstvo po stečajnog dužnika - završio je Aleksandar Mihailović.