„Vučić naručuje murale“: Završen protest na Cvetnom trgu

- Imam dobru vest za sve nas, pobedićemo. Da li se sećate, ovde uglavnom vidim pristojan svet, kako je počeo zvanično Hitlerov pad u Drugom svetskom ratu? Kada je počeo da okuplja mladiće da gule sa dna fašističke kace. Danas je ovaj grad bio obasjan cvetićima srebreničkim i to je drugačija poruka od one koja se šalje uglavnom. Pobedićemo, zato što je naše gorivo ljubav iskonska, iskrena, čista. Volim čak i ove dečake u crnim majicama. Pogledajte u oči te dece, oni su sami, oni mrze i ovo što rade, rade iz nemoći. Oni napadaju dve žene, jednu sede kose. Oni traže sebe - poručila je aktivistkinja Aida Ćorović.

- Građani i građanke, sloboda narodu. Nije genocid bio samo u Srebrenici, bio je u Prijedoru, za dva meseca ubili su 102 detera. I ne samo tu, bilo je elemenata genocida i u Sarajevu, u Mostaru. Što se mene tiče, Aleksandar Vučić mora pasti iz dva razloga: jedan je što radi ono što ne sme, gazi Ustav i nipodaštava zakone, ponaša se kao tiranin. On naručuje crteze i kojekakve murale. Kao građanin Beograda ponosan sam da je naš, moj grad, počeo da cveta u cvetu solidarnosti i empatije prema žrtvama - rekao je novinar Rade Radovanović rekavši i da murale i ovakve crteže poručuje lično Aleksandar Vučić.

Nešto pre 18 časova počeli su da dolaze i aktivisti, a među njima su Aida Ćorović, Vesna Rakić Vodinelić i Dobrica Veselinović. Preko puta Cvetnog trga, ispred zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta, parkirane su tri policijske marice. Grupa okupljenih muškaraca skandirala je "N1 ustaše", prenosi televizija N1.

Na skupu su, kako je najavljeno, govorili Aida Ćorović, Stevan FIlipović, Rade Radovanović, Brajan Brković i Ivan Đurić.

Marko Oljača iz udruženja „Koraci“ izjavio je za televiziju N1 pre neki dan da je u subotu planiran protest zbog murala Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici u Beogradu.

- Trebalo nam je malo vremena da se organizujemo, budući da hoćemo da napravimo regionalnu antifašističku koaliciju. U kontaktu smo sa predstavnicima međunarodne zajednice, evroparlamentarcima - naglasio je on.

- Radi se o sveukupnom odnosu prema tom čoveku, prema tim događajima devedesetih godina. Moramo posle 30 godina konačno sa tim stvarima da raskrstimo i da se dogovorimo u kakvom društvu želimo da živimo -  istakao je Marko Oljača.