Sećam se: Beograd - Mart 2011. godine

Najinteresntniji niz povezanih krovova nalazi se u samom centru. Možete se popeti na jedan krov u Kolarčevoj ulici i onda, prelazeći sa jednog na drugi krov, preko Terazija, Trga Nikole Pašića i Dečanske, stići skoro do ulaza u tunel.

Morao sam da budem vrlo oprezan kako se ne bih sapleo o neku staru antenu, raspale oluke, razne žice, flaše, cevi, gume od automobila, šporete, frižidere i sav mogući otpad koji sam tamo zatekao. To mi je toliko iznerviralo da sam odlučio da napravim snimak tog đubreta u prvom planu sa Terazijama u pozadini. Želeo sam da upozorim ljude koji prolaze centralnim beogradskim ulicama da budu veoma oprezni jer svaki jači vetar može da im sruči svašta na glavu.

Uradio sam jednu ogromnu fotografiju i izložio je na izložbi ULUPUDS-a u Knez Mihailovoj ulici. I stvarno, mnogi sugrađani koji su je videli, bili su više nego šokirani onim što im stoji nad glavom.

Ali, ja sam pravi šok doživeo mesec dana posle izložbe, u martu 2011. godine, kada sam se opet popeo na isto mesto da bih nešto snimio. Sve što je bilo na tim krovovima je jednostavno nestalo. Neko je to detaljno počistio. Ne znam da li je to bio rezultat moje fotografije koju je neko odgovoran video, ali Beograd je u tom trenutku u mojim očima dobio neki poseban sjaj.

Nažalost, devastiranje grada i čitave Srbije počelo je opet posle 2012. godine i sva je sreća da sam završio svoju knjigu pre toga, jer ovako sistematski uništen grad ne zaslužuje da se o njemu danas pravi bilo kakva monografija.