Gradonačelnik s vizijom: 13 godina od smrti Nenada Bogdanovića

Beograđani Nenada Bogdanovića pamte kao gradonačelnika koji je podigao glavni grad, iako ga je nasledio sa uništenom privredom i infrastrukturom nakon petooktobarskih promena. 

- Zadužio je Beograđane svojim predanim, nesebičnim i velikim radom i rezultatima koji ostaju na dobrobit ovog grada. Dugujemo mu sećanje, poštovanje i sve počasti - izjavila je povodom njegove smrti tadašnja zamenica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović.

Beograd je u vreme Nenada Bogdanovića dobio od "Fajnenšel tajmsa" priznanje i epitet grada budućnosti Jugoistočne Evrope i najbolje investicione lokacije u regionu. Jedan od najvažnijih projekata je i Most na Adi, čiju je izgradnju inicirao i u velikoj meri započeo, a čiji je završetak doprineo povezivanju Novog Beograda sa drugim delovima prestonice. U njegovo vreme Beograd je bio poznat i po izuzetnoj socijalno politici koja je vodila računa o najstarijim i najugroženijim Beograđanima.

Nenad Bogdanović je rođen 12. maja 1954. godine u Beogradu, gde je završio Matematičku gimnaziju, a 1978. Elektrotehnički fakultet, smer Telekomunikacije, na kojem je tri godine kasnije magistrirao.

Više od 20 godina bavio se telekomunikacijama. Za direktora mešovite firme GTE Telekomunication i EI "Pupin" izabran je 1989, a tri godine kasnije postao je i komercijalni direktor u toj firmi. Generalni menadžer francusko-jugoslovenskog mešovitog preduzeća Alkatel bio je od 1996.

U politici je bio aktivan od 1992. kao član Demokratske stranke. Od 1993. tri godine je bio predsednik zemunskog odbora DS-a. Predsednik Gradskog odbora DS-a u Beogradu bio je od 2001. do aprila 2004.

Na Izbornoj skupštini DS-a održanoj 22. februara 2004. izabran je za potpredsednika stranke, a na sednici Predsedništva DS-a, 25. februara 2004, imenovan je za zamenika predsednika stranke. U martu 2006. bio je ponovo izabran za potpredsednika DS-a.

Bogdanović je bio odbornik u Skupštini Beograda, a kada su DS i GSS formirali ekspertsku vladu u senci (Vladu za Beograd) nakon smene gradonačelnika Zorana Đinđića, bio je potpredsednik te vlade.

Na izborima 2000. bio je šef izbornog štaba DOS-a u Beogradu, a nakon pobede te koalicije izabran je za predsednika gradske vlade.

Bio je i narodni poslanik u republičkoj skupštini, kao i predsednik skupštinskog odbora za finansije. Za republičkog poslanika ponovo je izabran na parlamentarnim izborima u januaru 2007. godine.

Za gradonačelnika Beograda izabran je u drugom izbornom krugu 3. oktobra 2004. godine, pobedivši kandidata Srpske radikalne stranke Aleksandra Vučića. Dobio je 234.513 odnosno 50,19 odsto glasova birača.

Autor je više od 15 stručnih i naučnih radova.

Bio je oženjen Draganom, otac dvoje dece, ćerke Milice i sina Matije.