U privatnim vrtićima zabrinuti za radna mesta

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić gostujući na Radio televiziji Srbije, rekao je da po zakonu, kada deca ne idu u vrtiće, roditelji plaćaju samo 50 odsto od redovnog iznosa, ali da je Grad doneo odluku da se sada, tokom vanrednog stanja, vrtići ne plaćaju.

Vesić je najavio i da će Odluka o sufinansiranju vrtića biti stavljena van snage dok traju vanredne mere "i na taj naćin omogućiti da ni u privatnim vrtićima roditelji ne plaćaju boravak dece". Naveo je i da je Grad Beograd od kada se primenjuje Odluka o sufinansiranju vrtića, po tom osnovu "od januara 2015, privatnim vrtićima do sada isplatio 11 milijardi dinara".

Na ovu izjavu Vesića reagovala su Udruženja privatnih predškolskih ustanova Beograda i Udruženja privatnih ustanova “Vrhunsko znanje za dobro vaspitanje”. U odgovoru Vesiću, oni podvlače da izjava zamenika gradonačelnika da je privatnim vrtićima dato 11 milijardi dinara od 1. januara 2015. nije tačna, jer se odlukom o sufinansiranju vrtića, finansiraju roditelji, a ne vrtići.

- Roditelj svakoga meseca, tek nakon izmirenja svojih obaveza prema vrtiću i na osnovu prisustva deteta ostvaruje pravo na subvenciju grada, tj. na sredstva koja idu direktno na tekući račun roditelja, dakle ne vrtića. Gradski sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu zakonski se obavezao, isključivo prema roditeljima, da će u slučaju odsustva deteta iz vrtića roditeljima uplaćivati 50 odsto ukupnog iznosa. Oni su sada svoju zakonsku obavezu sufinansiranja roditelja stavili van snage, uz obrazloženje postojanja vanredne situacije, iako je taj novac već budžetski definisan do 31. avgusta ove godine - navodi se u saopštenju povodom izjave Gorana Vesića. 

Dakle, Grad će u trajanju vanrednog stanja državne vrtiće, tj. decu koja ih pohađaju, nastaviti da subvencioniše, a odluka koju su doneli odnosi se samo na oslobađanja plaćanja roditelja u iznosu od 5.560 dinara po detetu.

Udruženja privatnih predškolskih ustanova Beograda i Udruženja privatnih ustanova “Vrhunsko znanje za dobro vaspitanje", naveli su da od državnih institucija, sa pojedinačnim ingerencijama, očekuju da organizuju na odgovoran i smislen način solidarno deljenje štete koju će svi pretrpeti, a ne da im upućuju pretnje.

Direktorka predškolske ustanove "Slonč" Irina Kovandžić u razgovoru za Direktno.rs, navela je da pored toga što svi moraju da brinu o zdravlju, sada treba da žive u neizvesnosti šta će da bude za mesec, dva ili tri.

- Da li ćemo opstati kao ustanove? Naravno, ima lanaca privatnih vrtića koji će moći bez neke pomoći, ali imate i mnogo vrtića kojima zaista ovo predstavlja prilično tešku poziciju. Ako uspeju da izdrže mart, da isplate svoje zaposlene i da zatvore vrata. Na osnovu jednog kratkog obraćanja gospodina Vesića u kojem je rekao da možemo da platimo mart, nas zanima, na osnovu kojih podataka je došao do toga, gde su te informacije i dokazi da svaka privatna ustanova može to da uradi? To nije ponuđeno, nije rečeno, ne postoji nikakav plan za ubuduće. Ovo bi trebalo da se reši na nivou države, ili bar grada - kaže naša sagovornica. 

U gradu Beogradu ima nešto manje od 400 privatnih vrtića, od čega je oko 350 subvencionisano od grada Beograda, što njihov status na neki način čini poludržavnim. 

- Svako moje obraćanje Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu vodilo je uvek istom: "nemamo informaciju, čim nešto saznamo, javićemo". Jedina što smo dobili je da se privatnim predškolskim ustanovama preporučuje da ne roditeljima ne naplaćuju boravak dece. Želim da se obratim svim nadležnim institucijama i organima, kao i onim institucijama i organima koji bi svojim zalaganjem mogli da pomognu da se ovo pitanje reši na najefikasniji način. Kada kažem najefikasniji način, mislim i na rešenje koje će omogućiti da zaposleni u privatnom prosvetnom sektoru imaju redovna primanja tokom vanredne situacije kako bi mogli da podmire sve životne troškove - kaže Irina Kovandžić.

Inače, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas prezentovao je uživo na Fejsbuku 20 mera za oporavak privrede.

- Prva mera je plaćanje 80 odsto zarade za zadržavanje zaposlenih, kao i za ljude koji su dobili otkaz u sektorima koji su pogođeni koronavirusom, s tim što iznos po zaposlenom ne može preći 60.000 dinara ali ni biti manji od zagarantovane minimalne plate na nivou Srbije. Ova mera se odnosi kako na stalno zaposlene tako i na sve zaposlene preko studentskih i omladinskih zadruga, kao i agencija za zapošljavanje radnika po ugovoru.