"Plačem na sceni, a u publici zvone telefoni": Posle Jezdića još jedna glumica otkrila šta je doživela u pozorištu

Naime, Nenad je u jednom trenutku prekinuo izvođenje predstave "Knjiga o Milutinu" u Zvezdara teatru, sve zbog žene koja je tokom izvođenja ovog komada gledala u svoj telefon. Glumac se obratio publici i dobio veliki aplauz. Gospođa je veći deo predstave provela na telefonu, odgovarajući na poruke, a takođe je smetalo svetlo naročito Nenadu, ali i svima u publici koji su došli da uživaju u predstavi.

Sada se na svom profilu ba Fejsbuku oglasila i srpska pozorišna glumica, Vesna Stanković, koja je otkrila šta je sve doživljavala dok je glumila.

- Na sceni imam čeličnu koncentraciju. Retko mi se desi da me nešto poremeti i da ne mogu da nastavim predstavu, iako igram u svim mogućim neuslovima. Već godinama igram kabaretske predstave, tokom kojih publika jede, pije, puši i to mi ništa ne smeta - počela je Vesna, pa nastavila:

- Igrala sam na letnjoj sceni, a pored je vašarište, ringišpil i hali-gali šou, sa prodornim glasom najavljivača... igrala napolju, gde se čopor dece penje na binu i otima mikrofon... igrala ispred kulturnog centra, gde razulareni tinejdžer namerno desetak minuta turira motor da bi skrenuo pažnju na sebe... I u sali gde je predsednik opštine tokom cele predstave slao i primao poruke... I pred decom, koja su se gurkala, čupkala, smejuljila - dodala je.

- Kad igram komediju, ne marim ni kad zvoni telefon, ni kad se taj iz publike javi, pa glasno razgovara... čak od toga napravim štos tokom predstave, pa se svi zabave. Kad igram tešku dramu, za koju mi treba puna koncentracija, tokom koje ja rasparam svoj stomak i pred publikom istresem srce i creva i sve unutrašnje organe, tad mi je potrebna puna pažnja. Tad me boli kad neko jede dok ja govorim kako je stotine hiljada ljudi umiralo od gladi... kad zazvoni telefon u tim momentima, osećam se kao da neko zariva nož u moj ogoljeni stomak, osećam fizičku bol dok pokušavam da se sastavim i nastavim dalje. Jednom gotovo da nisam uspela - piše naša glumica.

- U jednom malom gradu na jugu, dok sam izgovarala neke od najpotresnijih delova predstave, počeli su da zvone telefoni, jedan, drugi, sedmi, dvadeseti... neprestano, bez milosti... Žena u prvom redu je dva puta izlazila da ga ugasi i kad se vrati on opet zvoni i zvoni do besmisla... I ja sam onako izranjavljena pala, posustala, sela sam i počela da plačem, privatno, očajna, obeznađena, bez ikakve ideje kako da nastavim dalje... ja plačem, publika ćuti, telefoni zvone i dalje - nastavlja pozorišna glumica.

- Nakon desetak minuta uspela sam da se priberem i završim predstavu... danima mi je trebalo da se oporavim od te povrede. E, tako telefoni utiču na nas. I kad snimate dok glumimo i slikate, takodje je užasno iritantno, ma koliko vi mislili da mi vas ne vidimo... sve vidimo. Sve - zaključila je Vesna Stanković.