Žene u Srbiji žive 5 godina duže od muškaraca

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" takođe nisu optimistični. Ukupna procenjena populacija je prošle godine bila 6.623.183 stanovnika, dok nas je recimo od 1991. do 2022. bilo skoro milion više, 7.576.837.

Jedna stavka zabrinjava posebno, a to je udeo starijih od 65 godina, koji je u porastu i taj trend se nastavlja. Što se tiče nataliteta, on je i dalje nizak. U ne baš sjajnoj demografskoj slici ipak ima i svetlijih tačaka. Jedna od njih jasno pokazuje da je životni vek produžen. Konkretno, očekivano trajanje života na rođenju u 2023. godini je najduže u poslednjih 10 godina. Žene su dugovečnije od muškaraca - one u proseku žive 78,7 godina, a muškarci 73,8. Međutim, nismo sigurni koliko će ih obradovati podatak da su i znatno brojnije od "jačeg" pola, jer ih je u 2023. bilo 3.402.267, a muškaraca 3.220.916.

Brojke kažu i da u odnosu na zemlje Evropske unije u kojima se u proseku živi 80,6 godina, u Srbiji životni vek traje oko četiri godine manje. Međutim, ono što je i njih i nas jednako uzdrmalo, bila je pandemija COVID-19. Tada je ta "viša sila" pomrsila demografske konce svima u smislu povećane stope smrtnosti.

Koliko ta pošast jeste odnela života i koliko uzdrmala zdravlje generalno, postali smo svesni tek kad je prošla (mada "sudija" zvanično još nije svirao kraj), pa smo mogli da sa neke vremenske distance uočimo boljitak. Naime, samo trajanje života u Srbiji pokazuje porast i u 2023. godini iznosi 76,3 godina. To se definitivno može povezati sa slabljenjem uticaja pandemije.

"Batut" je u svojoj analizi uzeo i širi vremenski opseg kad je u pitanju popis stanovništva (period 1991-2022. godine). Za te dve decenije nas je bilo 930.000 manje. Još dalje posmatrano, u periodu 1953-1991. godine, popisi stanovništva pokazuju porast broja stanovnika, da bi nakon toga usledilo kontinuirano opadanje.

Kad je reč o vodećim uzrocima zašto smo više umirali, nego se rađali, to su posledice bolesti sistema krvotoka i maligna obolenja. Takođe, zloćudni tumor bronhija i pluća dovode često do smrtnog ishoda. Konkretno, najčešći uzroci smrti u 2023. godini, pripadaju sledećim grupama bolesti - bolesti sistema krvotoka - 49,7 odsto (muškarci 46,3 i žene 53,2 procenta), tumori - 21,8 odsto (muškarci 23,7 i žene 19,9 procenata), bolesti sistema za disanje - 5,9 odsto (muškarci 6,6 odsto i žene 5,2 procenta). Svoj danak uzimaju i bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma - 3,1 odsto (muškarci 2,8 i žene 3,3 procenta), te bolesti sistema za varenje - 3,1 odsto (muškarci 3,5 i žene 2,8 procenata).

Što se tiče konkretno malignih bolesti, u 2021. godini registrovano je 41.784 novoobolelih osoba od raka i primetna je stopa porasta. Od ovog broja, više je muškaraca (obolelo je njih 22.333), dok je žena 19.451.

Teritorijalno posmatrano, porast obolelih od raka kod muškaraca zabeležen je u dve oblasti Srbije: Severnobačkoj i Zapadnobačkoj oblasti, a kod žena u Zapadnobačkoj i Severnobanatskoj oblasti. Iste godine, najniže stope oboljevanja od malignih tumora zapažene su kod muškaraca u Raškoj i Topličkoj oblasti, a kod žena u Mačvanskoj i Topličkoj oblasti. Dakle, jedna oblast posebno se izdvaja po najnižoj stopi oboljevanja od malignih tumora, a to je Toplička oblast kojoj pripadaju Prokuplje, Kuršumlija, Blace i Žitorađa.

U Srbiji su, dalje navodi izveštaj "Batuta", muškarci najviše obolevali i umirali od ovih 5 malignih tumora: bronha i pluća, raka debelog creva i rektuma i malignih tumora prostate. Maligni tumori bronha i pluća vodeći su uzrok opterećenja rakom kod muškaraca u Srbiji. Najviše stope obolevanja uočene su u Severnobanatskoj oblasti kojoj pripadaju Ada, Kanjiža, Kikinda, Novi Kneževac, Senta, Čoka i Srednjebanatskoj oblasti kojoj pripadaju Novi Bečej, Nova Crnja, Žitište, Sečanj i Zrenjanin, a najniže u Topličkoj i Pirotskoj oblasti.

Kad je reč o ženama koje obolevaju od tumora, on je najčešće bio lokalizovan na dojci, bronhu i plućima i debelom crevu i rektumu. Maligni tumori dojke vodeći su uzrok opterećenja malignim tumorima kod žena u Srbiji. Najviše stope obolevanja od raka dojke uočene su u Severnobačkoj (Subotica, Bačka Topola, Mali Iđoš) i Rasinskoj oblasti (Kruševac, Trstenik, Aleksandrovac, Brus) , a najniže u Zaječarskoj i Mačvanskoj blasti (Šabac, Bogatić, Loznica).

Nasuprot svim navedenim teritorijama je Toplički okrug (Prokuplje, Kuršumlija) koji beleži najmanje brojeve obolelih, ali i umrlih od malignih bolesti.