PISMO LONČARU "Hitna pomoć nije reagovala, kriju uzrok smrti moje žene"

Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja i beogradska Hitna pomoć i dalje odbijaju da dostave kompletnu dokumentaciju suprugu žene koja je u aprilu preminula u Urgentnom centru posle intervencije Hitne pomoći.

- Verovali smo i ona i ja u tim trenucima ovom sistemu, da je sposoban i organizovan, kako ste nas tih dana u medijima ubeđivali. Doktor Kon je čak izjavio 01. 04. 2020. da Hitna pomoć i kućna nega domova zdravlja ne smeju da odbiju nijedan poziv i izlazak na teren. Ne znam da li postoji neka uredba o tome, pokušao sam gospodina Kona da kontaktiram, al me i on ignoriše kao i Vi - nastavlja u pismu očajan suprug.

Suprug pokojne M.B. Dejan Z. tražio je i inspekcijski nadzor rada Hitne pomoći jer smatra da su oni kasno reagovali. On iznosi i sumnju u autentičnost transkripta njegove telefonske komunikacije sa doktorom na centrali Hitne pomoći.

Zbog ovih sumnji, Dejan je tražio da mu se omogući da presluša fono zapis i uporedi sa transkriptima razgovora koje je dobio od zdravstvenog inspektora. Iz Hitne pomoći mu, međutim, ovo ne dozvoljavaju zbog, kako kažu, mogućeg nestručnog tumačenja, kao i sigurnosti lekarke.

-  O čemu je ministre ovde reč, kakvo nestručno tumačenje i ugrožena sigurnost kad ja već posedujem transkripte? Da li možda fono zapisi nešto kriju, da li se možda svesno ide u disciplinsku odgovornost da bi se možda dobilo na vremenu da se montira nešto u snimku - pita suprug.

Na zahtev Dejana Z. za vanredni spoljnji nadzor doktorke iz operativnog centra, dobio je obaveštenje da nema jasnih osnova za sprovođenje vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada u gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć, kao ni u Urgentnom centru.

Dejan Z. je stoga Lončaru predočio 191. clan 4. Zakona o zdravstvenoj zaštiti: "Vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada sprovodi Ministarstvo, na zahtev građanina, privrednog društva, ustanove, organizacije zdravstvenog osiguranja i državnog organa."

Supruga Dejana Z. imala je trombnu emboliju, na koju je on radnike Hitne upozorio na početku razgovora. Ekipa Hitne pomoći je tek posle drugog poziva (koji je, prema rukom napisanoj belešci na transkriptu, takođe trajao sedam minuta) upućena na adresu. Stanje pacijentkinje je tada bilo već dramatično pogoršano. Prevezena je u Urgentni centar gde je ubrzo i preminula.

- Ja zaista ne mogu da tvrdim da bi moja supruga preživela da je Hitna pomoć došla posle prvog poziva, ali činjenica je da joj nije pružena šansa da se izbori. Činjenica je da je prvi poziv završen u 12:04, činjenica je da je ekipa posle drugog poziva i primljenog naloga stigla i transportovala moju suprugu za 43 minuta (u 12:37 primljen nalog, u 13:20 stigli u UC).

Činjenica je, kako Dejan Z. kaže, da bi "moja supruga da je ekipa došla posle prvog poziva, nju prevezla u UC oko 12:47 što je sat vremena pre bradikardije. Sat dragocenih vremena za dijagnostikovanje, koje traje 5 minuta, i započinjanje hitne trombolitičke terapije".

- Gospodine ministre, ako je sve urađeno kako treba, čemu ćutanje i zatvaranje vrata? - pita Dejan Z. u nadi da će ministar Lončar ipak uzeti sve činejnice u obzir i naložiti da se uradi vanredni spoljni nadzor".