Silvana je otkrila Tomu, a evo ko je otkrio Silvanu

Ovo je Acino sećanje na Silvanu.

- Godinama sam svirao po elitnim hotelima i kafanama. Naročito se sećam epizode sa mađarskim orkestrom Ečike Balaža iz Sombora u Gradskoj kafani u Sarajevu. U pauzi mi je prišao jedan gospodin i zamolio da njegova gošća otpeva nešto. Ustupio sam mikrofon jednoj devojčici nenapadne lepote koja peva sevdah. Bila je to šesnaestogodišnja Zilha Barjaktarević - pričao je maestro Aca Stepić u Muzičkoj apoteci.

- Posle Zilhinog samouverenog nastupa seli smo za muzički sto. Pohvalio sam njen dinamičan način pevanja i posavetovao da bude uporna, da vežba i formira svoj stil i repertoar. Ni slutio nisam u kakvu će zvezdu porasti.

Posle nastupa po Bosni i kraćeg učestvovanja u Carevčevom Narodnom orkestru, Aca Stepić je nastavio karijeru u beogradskom hotelu "Grand" sa pevačicom Darom Ružić koja je tada važila za jednu od najboljih i najlepših u Beogradu.

- Pošto je veliki broj trgovačkih putnika stanovao u hotelu "Grand", stalno su mi se obraćali sa molbom da odem do Subotice i dovedem neku pevačicu po imenu Silvana. Pročulo se da je privlačila publiku neobičnom lepotom i pesmom. Direktor hotela Pavle Linta mi je obezbedio vozača sa zadatkom da je dovedemo. Dok sam pio kafu u subotičkom hotelu, pažnju mi je privukla mlada dama koja se spuštala niz stepenice. Pogledam - Zilha, devojka iz Sarajeva kojoj sam predvideo veliku karijeru.

- Kad me ugleda, malo se štrecnu i upita: "Šta ćeš ti ovde?". Opsova me u svom stilu, pošto smo još u Bosni postali dobri prijatelji. A ja joj podviknem: "Spremaj stvari, vodim te u Beograd da postaneš zvezda!" A ona će meni: "E, ljubi te sestra, hvala ti Aco, puno".

Tako je počela jedna munjevita i blistava karijera, eksplodirao je vanserijski talenat. Iako je mnogo kasnije uzela umetničko ime, Zilhu su još u Doboju njeni prijatelji zvali Silvana po tada popularnij italijanskoj glumici Silvani Mangano.

Zilha je već zaboravljena, rođena je Silvana, a uskoro je dobila i novo prezime - Armenulić. Acina harmonika i Silvanin glas imali su jednu zajedničku nit - nenapadnost i odmerenost.

- U publici se isticao jedan stasiti, ćutljivi mladić koji je uredno rezervisao sto blizu podijuma i pijuckao svoj sok od maline. Dolazio je svake večeri i ostajao do fajronta, ali je bio pravi gospodin. Jednom prilikom me zamolio da ga upoznam sa Silvanom. Saznao sam da je student prava i teniser, da se zove Radmilo Armenulić.

- Silvana se isprva samo nasmejala, zbog loših iskustava sa prethodnim bračnim ponudama. Vremenom je počela da obraća pažnju na Radmila i svidelo joj se što na njegovom stolu nikad nije bilo alkohola. Upoznavanje je prešlo u zabavljanje, venčali su se 1961. Tri godine kasnije rodila im se ćerka Gordana. Orodio sam se sa Silvanom, bila mi je kao član porodice, naročito posle Radmilovih silnih odsustvovanja zbog turnira.

Posle "Granda" Aca i Silvana prelaze u "Skadarliju". Na Silvanu bacaju oko i ugledni stranci.

- Jedva sam je sačuvao od jednog Robija, farmera iz Holandije. Zaljubio se u Silvanu, ali ja sam obavljao zadatak njenog anđela čuvara. Ponudio sam Holanđaninu pevačicu Viktoriju Jovanović, oženio ga sa njom, a Silvanu sam polako izvukao iz kafane i uveo u diskografiju.

Aca Stepić je komponovao ili aranžirao desetine pesama na Silvaninim pločama: "Samo jedna kap ljubavi", "Najlepša sam devojčica bila", "Srce gori jer te voli", "Grli me, ljubi me", "Ostavite tugu moju", "Život teče", "Živi život svoj", "Jugo moja, Jugo"...

Sve ostalo je istorija jedne munjevite karijere okončane stravičnom saobraćajnom nesrećom. Tog nestvarno lepog 10. oktobra 1976, u buktinji zapaljenog "Forda", nestali su Silvana Armenulić (37), njena sestra Mirjana Bajraktarević (25) i šef Narodnog orkestra RTS-a Miodrag Jašarević (60).