Pregovori u Pakistanu: Ozbiljan test za krhko primirje između Vašingtona i Teherana

Ovi pregovori nisu samo pokušaj dve strane da se zaustavi rat, koji se pokazao kao skup i opasan, već i test da li je moguće postići dugoročniji politički dogovor između dugogodišnjih rivala.

Izbor Džej Di Vensa, koji se protivio američkoj intervenciji na Bliskom istoku mnogi vide kao pruženu ruku Bele kuće.

Ipak, put do mira neće biti lak.

Primarni cilj: produženje i stabilizacija primirja

Najvažniji kratkoročni cilj pregovora u Pakistanu jeste očuvanje trenutno krhkog primirja.

Iako je prekid vatre već postignut, on je vremenski ograničen i opterećen brojnim nesuglasicama.

Postoji realna bojazan da bi i najmanji incident – poput regionalnih napada ili uključenja drugih aktera – mogao da sruši dogovor.

Iran je već zapretio povlačenjem iz pregovora ako se nastave napadi saveznika SAD u regionu - a najveći problem ovde predstavlja Izrael koji vodi aktivnu kampanju protiv Hezbolaha u Libanu.

Zbog toga se očekuje da prvi koraci budu:

produženje primirja

uspostavljanje mehanizama kontrole (nadzor, komunikacioni kanali)

Produžetak primirja daje šansu da se dve strane dogovore oko spornih pitanja, dok drugi korak omogućava dvema stranama da spreče bilo kakave neželjene incidente.

Trajni mir ili samo pauza u sukobu

Glavna tačka spora između Vašingtona i Teherana jeste priroda konačnog rešenja konflikta i tu se dve strane razilaze.

SAD žele fazni pristup: prvo prekid vatre, zatim širi politički i bezbednosni sporazum

Iran insistira na trajnom okončanju rata, a ne privremenim merama

Zbog toga se čekalo toliko dugo na primirje.

Podsetimo, Iran je ranije odbio američki predlog i izneo sopstveni plan u 10 tačaka, koji je uključivao, između ostalog:

ukidanje sankcija

garancije bezbednosti u regionu

kontrolu Ormuskog moreuza

SAD, pak, insistiraju na slobodnoj plovidbi kroz strateški važan moreuz, kao i zaštitu američkih saveznika od napada.

Ova razlika u pristupu predstavlja najveću prepreku uspehu pregovora.

Nuklearno pitanje u pozadini

Iako nije formalno prvi na dnevnom redu, nuklearni program Irana je ključna tema u pozadini svih razgovora.

Prema dostupnim informacijama, očekuje se da pregovori idu u dve faze:

prekid sukoba

obnova ili redefinisanje nuklearnog sporazuma

SAD traže od Teheran:

ograničenje obogaćivanja uranijuma

kontrolu balističkog programa

Iran, s druge strane, traži priznanje prava na nuklearnu energiju i ublažavanje sankcija.

Ovo pitanje će možda biti i najteže za dogovor. Za Izrael je svaka vrsta nuklearnog programa Irana nedopustiva, dok Amerikanci imaju malo mekši pristup i pokušavaju da ograniče Iran na civilni nuklearni program.

Budućnost čitavog Bliskog istoka na kocki

Pregovori nisu ograničeni samo na SAD i Iran. U igri su i širi regionalni interesi:

pitanje Libana i uloge Hezbolaha

bezbednost Persijskog zaliva i naftnih ruta

odnosi sa Saudijskom Arabijom i Izraelom

Jedan od ključnih zahteva Irana je kontrola i bezbednosni režim u Ormuskom moreuzu – strateškoj tački za globalnu trgovinu energentima. Iran insistira da on kontroliše ovaj moreuz i naplaćuje prolaz svakom tankeru, po modelu Sueckog kanala.

To znači da bi eventualni sporazum imao globalne ekonomske posledice i iz tog razloga trgovci energentima pomno prate odvijanje pregovora u Islamabadu.

Uloga Pakistana kao posrednika

Pakistan ima ključnu diplomatsku ulogu kao neutralni posrednik između dve strane.

Njegovi napori su već doveli do:

dogovora o primirju

organizovanja direktnih pregovora u Islamabadu

Međutim, njegova pozicija je osetljiva jer održava veze i sa Iranom i sa zapadnim saveznicima. Iako je ogroman diplomatski uspeh sama činjenica da su dve strane pristale na primirje i pregovore, još mnogo toga mora biti učinjeno da bi se stiglo do mira.

Politički pritisci i rizik od neuspeha

Pregovori se odvijaju pod ogromnim pritiskom - američka administracija traži brz rezultat, posebno pošto se bliže izbori za američki Kongres.

Iran pak želi da izbegne utisak kapitulacije pred sopstvenim javnim mnjenjem. Iako su protesti u Iranu utihnuli zbog početka američko-izraelske kampanje, režim u Teheranu je i dalje na klimavim nogama.

Saveznici (poput Izraela) imaju pak sopstvene interese. 

Saudijci se protive iranskoj kontroli moreuza, zalivske monarhije žele da izbegnu nove napade na svoju teritoriju, dok Izrael želi eliminisanje Irana kao pretnje.

Dodatno, promenljive i oštre poruke iz Vašingtona komplikuju proces i smanjuju poverenje između strana - čemu je najviše doprineo lično Donald Tramp, čija retorika se menja bukvalno iz sata u sat.

Visoki ulozi, neizvestan ishod

Pregovori koje vodi delegacija SAD pod vođstvom Džej Di Vensa zato predstavljaju pokušaj da se izbegne šira regionalna eskalacija i potencijalno dugotrajan rat na Bliskom istoku - koji ne odgovara zapravo nikom.

Ipak, razlike u ciljevima su duboke:

SAD traže kontrolu i ograničenja Irana dok Iran traži priznanje i trajni mir.

Zbog toga se od ovih razgovora realno očekuje kratkoročni napredak (produženje primirja) dok je trajan mir malo verovatan u ovoj fazi.

Ako pregovori uspeju, mogli bi otvoriti vrata novom bezbednosnom poretku na Bliskom istoku.

Ako ne, region bi se mogao vratiti u otvoreni sukob – možda i širi nego pre, sa još težim posledicama po ceo svet.