Sela nestaju, kuće pucaju, životi se ruše: Kinezi preuzeli istočnu Srbiju

Od 2018. godine rudarski kompleks u Boru i Majdanpeku preuzela je kineska državna kompanija Zijin Mining, koja je do sada uložila oko 2,3 milijarde evra kako bi dramatično povećala proizvodnju. Ali kako piše Politiko, širenje rudnika daleko prevazilazi ekonomske okvire: ono menja pejzaž, briše sela i duboko zadire u svakodnevni život stanovnika istočne Srbije.

Sela koja nestaju, ljudi koji ostaju bez izbora
Kako se kopovi šire, čitave porodice gledaju kako im kuće, imanja i uspomene nestaju pod zemljom ili bivaju otkupljene i srušene. Zemlja se ekspropriše, često uz osporene procene vrednosti, dok mnogi meštani tvrde da im država nije ponudila stvarne alternative za preseljenje ili nastavak života. Poljoprivrednici ostaju bez oranica, lovci bez šuma, a sela koja su nekada imala škole, kafane i živu zajednicu danas se svode na nekoliko preostalih domaćinstava.

U mestima poput Slatine i Krivelja kuće pucaju zbog podzemnih eksplozija, zidovi se krive, a voda prodire kroz temelje. Ljudi strahuju da će se jednog dana probuditi iznad rudnika.

- Nije problem samo to što uzimaju zemlju, već što nam uzimaju život kakav smo poznavali - kažu meštani.

Ekološka katastrofa bez sistemske kontrole
Ekološki uticaj rudarskog širenja je ogroman. Šume su posečene, reke zatrovane, a vazduh u Boru spada među najzagađenije u Evropi. Posebno se izdvaja Borska reka, koja se smatra ekološki mrtvom, bez ribljeg i biljnog sveta, sa sedimentima punim bakra, arsena i nikla. Zagađenje se Timokom prenosi dalje ka Dunavu.

Izveštaji beleže česte skokove koncentracije sumpor-dioksida, kao i prisustvo teških metala poput olova, kadmijuma i arsena u vazduhu. Uprkos tome, od preuzimanja rudnika od strane Zijina nije sprovedena sveobuhvatna i nezavisna procena uticaja na zdravlje stanovništva. Lekari i porodice preminulih govore o povećanom broju karcinoma i respiratornih bolesti, dok zvanični podaci ostaju fragmentarni.

Rudnik kao paralelni svet
Dolazak kineske kompanije doneo je i novu, gotovo nevidljivu populaciju, na hiljade kineskih radnika koji žive u zatvorenim kampovima unutar rudarskog kompleksa. Oni retko dolaze u kontakt sa lokalnim stanovništvom, a kretanje im je ograničeno. Samo menadžeri i viši kadar imaju slobodu izlaska iz kampova.

U gradu su se pojavili kineski restorani, propagandni ekrani sa promotivnim video-snimcima kompanije i kineske zastave, ali prava integracija ne postoji. Lokalni stanovnici opisuju taj odnos kao prisustvo koje je "svuda, a nigde".

- Ovo je kolonizacija - kaže jedan od meštana čija porodica generacijama živi od poljoprivrede, a koji sada vodi sudski spor protiv kompanije zbog eksproprijacije zemlje, piše Politiko.

Srbija kao kinesko uporište u Evropi
Bor i Majdanpek, navodi Politiko, nisu izolovan slučaj već deo šire slike. Kina je 2022. godine postala najveći pojedinačni investitor u Srbiji, sa ulaganjima koja su po prvi put bila jednaka zbiru investicija svih 27 članica Evropske unije. Srbija se tako profilisala kao ključno kinesko uporište ne samo na Zapadnom Balkanu, već i u širem regionu Centralne i Istočne Evrope.

Pitanja suvereniteta i transparentnosti dodatno su pojačana činjenicom da ugovor između Srbije i Zijin Mininga nije javno dostupan. Lokalni aktivisti upozoravaju da se strateški resursi predaju bez jasne kontrole, dok se društveni i ekološki troškovi prebacuju na građane.

Strah, otpor i tiho nestajanje
Otpor postoji, ali je skup. Aktivisti i članovi lokalnih udruženja svedoče o pritiscima, pretnjama i sukobima sa privatnim obezbeđenjem koje čuva rudnik. Protesti protiv zagađenja i korupcije povremeno izbijaju u Majdanpeku i Boru, ali bez jasnog ishoda.

U međuvremenu, ljudi pokušavaju da ostanu. Neki odbijaju da prodaju kuće stare više od jednog veka. Drugi, iscrpljeni, pristaju na odlazak, nadajući se barem novom mestu za život. Postoje planovi o preseljenju čitavih zajednica, ali oni su nejasni i bez konkretnih rokova.

Kako zaključuje Politiko, istočna Srbija danas stoji na raskršću između profita i nestanka. Rudnik, koji je nekada stvorio gradove, sada preti da ih izbriše. U toj borbi između globalnih interesa i lokalnih sudbina, ljudi kažu da žive "na zlatu", ali da im budućnost polako klizi iz ruku.