Rusi potvrdili da su ispalili Orešnik! "Ovo je OSVETA za napad na PUTINOVU REZIDENCIJU"

Moskva tvrdi da je reč o "visokopreciznom dalekometnom udaru", pri čemu je, prema njihovim navodima, korišćen i balistički projektil srednjeg dometa Orešnik. U zvaničnom saopštenju ruske vlasti navode da je napad izveden kao odgovor na, kako tvrde, "teroristički čin kijevskog režima" - navodni napad na rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina u Novgorodskoj oblasti, koji se, prema ruskim tvrdnjama, dogodio u noći 29. decembra 2025. godine.

Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da su tokom noći korišćena visokoprecizna oružja dugog dometa lansirana sa kopna i mora, uključujući mobilni raketni sistem Orešnik, kao i bespilotne letelice. Meta su, prema ruskim navodima, bila postrojenja za proizvodnju dronova, te energetska infrastruktura koja, kako tvrde, podržava ukrajinski vojno-industrijski sektor.

- Svi zadati ciljevi su pogođeni - poručuju iz Moskve.

Ukrajina u potpunosti odbacuje optužbe o napadu na Putinovu rezidenciju, a ruske tvrdnje negirale su i gotovo sve članice NATO-a, uključujući Sjedinjene Američke Države, ističući da ne postoje dokazi da se takav incident uopšte dogodio.

U međuvremenu, posledice noćnog ruskog napada u Ukrajini bile su teške. Prema pisanju Kyiv Independenta, u Kijevu su poginule najmanje četiri osobe, dok je 19 ljudi povređeno. Među stradalima je i bolničar koji je izgubio život u tzv. "dvostrukom udaru", kada su spasioci pogođeni tokom intervencije.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko potvrdio je da je 14 povređenih hospitalizovano, te da su u okrugu Darnicki poginuli i ranjeni pripadnici hitnih službi.

Napadi su pogodili više gradskih četvrti. Stambene zgrade oštećene su u Pečersku i Desnjanskom okrugu, dok je u Ševčeninskom izbio požar. U Darnickom se dron srušio u dvorište stambene zgrade, a u Dnjeprovskom su požari zahvatili dve višespratnice. Udarni talasi oštetili su krovove zgrada, a krhotine su završile i na dečjem igralištu. Zbog udara na kritičnu infrastrukturu, delovi glavnog grada ostali su bez struje i vode.

Prve eksplozije u Kijevu zabeležene su oko 23:45, kada je aktivirana protivvazdušna obrana. Ukrajinske vazdušne snage prethodno su upozorile na pretnju balističkim projektilima i dolazak dronova, a nova opasnost za celu zemlju proglašena je oko 2:13 nakon što su uočeni ruski borbeni avioni. Oko 3 sata ujutro grad su ponovno potresle eksplozije krstarećih projektila.

Osim Kijeva, meta napada bio je i Lavov, najveći grad na zapadu Ukrajine. Gradonačelnik Andrij Sadovij izvestio je da je pogođena kritična infrastruktura, dok je ukrajinska vojska objavila da je projektil lansiran s poligona Kapustin Jar u ruskoj Astrahanskoj oblasti. Kasnije je potvrđeno da se radilo o balističkom projektilu koji se kretao brzinom od oko 13 hiljada kilometara na sat, dok će tačna vrsta biti utvrđena nakon analize ostataka.

Kapustin Jar poznat je kao lansirna lokacija za projektil Orešnik, koji je, prema dostupnim podacima, ranije korišćen samo jednom - u napadu na Dnjepar u novembru 2024. godine. Nekoliko sati pre napada ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je na mogućnost masovnog ruskog udara, pozvavši građane da ozbiljno shvate vazdušne uzbune i potraže skloništa.

Uprkos razgovorima o mogućem miru, Rusija nastavlja sa intenzivnim bombardovanjem ukrajinskih gradova, često ciljajući energetsku infrastrukturu kako bi usred zime ostavila stanovništvo bez struje, vode i grejanja. U Dnjepropetrovskoj oblasti, više od milion ljudi ostalo je bez osnovnih komunalnih usluga nakon poslednjih napada.

Orešnik je novi ruski hipersonični balistički projektil, sposoban da nosi i nuklearne bojeve glave, koji Moskva predstavlja kao odgovor na zapadne sisteme protivraketne odbrane. Zapadni vojni analitičari upozoravaju da se radi o mobilnom sistemu velikog dometa, čija ekstremna brzina i nepredvidiva putanja znatno otežavaju njegovo presretanje.

Posebnu zabrinutost izaziva njegovo nedavno razmeštanje u Belorusiji, čime se nuklearno sposobni projektili približavaju granicama NATO-a. Time se skraćuje vreme za reakciju u slučaju napada i dodatno povećava rizik od eskalacije, u trenutku kada su odnosi između Rusije i Zapada na najnižem nivou od kraja Hladnog rata, upozoravaju američki i evropski bezbednosni analitičari.