Rusija 2027. kreće u novi rat? Ovo je sledeća Putinova meta

Prema američkim obaveštajnim izveštajima, o kojima je 19. decembra pisao Rojters, ruski predsednik i dalje namerava da zauzme celu Ukrajinu, ali i da povrati delove Evrope koji su nekada pripadali Sovjetskom Savezu. Šest izvora upoznatih sa procenama američke obaveštajne zajednice navodi da su ove procene dosledne još od 2022. godine i da direktno protivreče Putinovim tvrdnjama da Rusija ne predstavlja pretnju Evropi.

Te procene, kako navodi Rojters, u potpunosti se poklapaju sa analizama britanskih, baltičkih i drugih evropskih bezbednosnih službi.

- Obaveštajni podaci su oduvek ukazivali na to da Putin želi više - rekao je za Rojters Majk Kvigli, član Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma SAD.

- Evropljani su u to uvereni. Poljaci su apsolutno uvereni. Baltičke države misle da su prve na redu - dodaje.

Baltičke države kao sledeća meta
Upravo tu procenu dodatno je zaoštrila izjava šefa Glavne uprave obaveštajne službe Ministarstva odbrane Ukrajine Kirila Budanova, data 20. decembra na događaju LB Cluba, a objavljena u Ukrajinskoj pravdi. Budanov je rekao da Rusija aktivno planira okupaciju baltičkih država - Litvanije, Letonije i Estonije - i to već od 2027. godine.

- Prema prvobitnom planu, Rusija je trebalo da bude spremna za delovanje 2030. godine. Ti planovi su sada revidirani i pomereni na 2027 - rekao je Budanov, precizirajući da se radi upravo o Baltičkim državama.

Njegovo objašnjenje ide dalje od puke vojne analize i zadire u ideološki okvir Kremlja.

- Za imperiju, a oni sebe vide kao imperiju, da bi rasla, mora negde da se širi - rekao je Budanov.

- Na severu je Arktički okean, a iza njega Amerika, to nije opcija. Na istoku je Pacifik, opet Amerika. Na jugu je Kina, to bi bilo katastrofalno. Jedina preostala opcija je Zapad, koji oni vide kao pohlepan, slab, bolestan i neodlučan - dodao je.

Poljska - meta udara, ali ne i okupacije
Zanimljivo je da, prema Budanovljevim rečima, Poljska trenutno nije planirana za okupaciju, ali jeste posmatrana kao legitimna meta vojnih udara u slučaju šireg sukoba. Takva procena poklapa se sa stavovima pojedinih zapadnih vojnih analitičara koji smatraju da bi Rusija, ukoliko proceni da NATO neće reagovati odlučno, mogla testirati član 5. Alijanse ograničenim napadima ili provokacijama.

Američki obaveštajni izvori, citirani u Rojtersu, upozoravaju da Putin i dalje polaže pravo ne samo na Krim, već i na četiri ukrajinske oblasti - Donjecku, Lugansku, Zaporošku i Hersonsku - i da čak i eventualni mirovni sporazum vidi kao privremenu pauzu, a ne kao kraj sukoba.

Mirovni pregovori i duboko nepoverenje
U isto vreme, administracija predsednika Donalda Trampa pokušava da progura mirovni plan u 20 tačaka, dok američki zvaničnici tvrde da je "dogovor bliži nego ikada". Međutim, kako navodi Rojters, ni CIA, ni Kancelarija direktora nacionalne obaveštajne zajednice nisu demantovale procene da Putin može biti spreman samo na taktičko primirje.

Državni sekretar SAD Marko Rubio to je rekao otvoreno: "Ne znam da li Putin želi dogovor ili želi da zauzme celu zemlju. To su stvari koje je otvoreno govorio. Znamo šta su želeli na početku rata - i te ciljeve nisu ostvarili."

Zajednička poruka američkih, evropskih i ukrajinskih obaveštajnih službi je jasna: ukoliko Rusija ne bude strateški zaustavljena u Ukrajini, sledeći front bi mogao da budeti na teritoriji NATO-a. Baltičke države se u tim analizama pojavljuju kao najranjivija tačka, dok se Poljska i širi istočni bok Alijanse vide kao prostor stalnog pritiska i destabilizacije.

Kako zaključuje jedan zapadni diplomata, citiran nezvanično u evropskim bezbednosnim krugovima: "Pitanje više nije da li će Putin pokušati ponovo - već gde i kada."