Proširenje EU izvesnije nego ikad, a Srbije nema za stolom

Lideri Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana sastaju se ove srede (17. decembar) u Briselu, u trenutku kada se, pod pritiskom novih geopolitičkih okolnosti, ponovo preispituje budući odnos EU prema regionu.

Više od decenije nakon ulaska Hrvatske, proširenje Evropske unije deluje bliže stvarnosti nego što je bilo godinama unazad. Pitanje više nije da li – već koje su zemlje Zapadnog Balkana spremne da krenu napred, a koje će ostati po strani.

Prema rečima komesarke EU za proširenje Marte Kos, Crna Gora bi tehnički mogla da završi pristupne pregovore do kraja 2026. godine, a Albanija godinu dana kasnije.

- Zatim nam je potrebno godinu do godinu i po dana da prođemo kroz proces ratifikacije. Tako da sam realno optimistična da bi čak i tokom mog mandata, koji se završava krajem 2029. godine, Evropska unija mogla da dobije najmanje dve nove članice - rekla je Kos za DW.

Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da Srbija "prvi put u 13, 14 godina“ neće učestvovati na Samitu.

- Ja sam doneo takvu odluku, da ne bude neko drugi kriv. Neću da Vlada trpi bilo kakve pritiske - rekao je Vučić.

- Ja mislim da time štitim Republiku Srbiju, njene interese, zato što mi moramo da pokažemo prvo šta je to što smo uradili, a mnogo toga smo uradili i oni su to priznali i govorili.

Crna Gora kao uzor

Najviše razloga za optimizam uoči Samita svakako ima Crna Gora koja je u utorak 16. decembra na međuvladinoj konferenciji u Briselu zatvorila još pet pregovaračkih poglavlja. Ipak, iz Evropske unije i dalje poručuju da je neophodno uložiti još više napora u borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, i obezbeđivanje nezavisnosti pravosudnog sistema.

Nakon godina zastoja, Crna Gora je pre dve godine progurala ključne reforme i postigla široki politički konsenzus o članstvu u Uniji.

I Podgorica i Brisel sada teže da pristupni proces završe što je pre moguće.

Ipak, lokalni kritičari tvrde da su reforme ubrzane, pa da im zato može nedostajati suština.

- Niko ozbiljan ne tvrdi da se sistem može promeniti iz korena za nekoliko godina“, odgovara crnogorska ministarka evropskih poslova Maida Gorčević.

- Kritike su legitimne kada služe da dodatno ubrzaju reforme, ali je važno reći da se danas reforme ne mere političkim utiskom, već jasnim evropskim indikatorima, i da je napredak Crne Gore objektivno potvrđen od strane institucija EU - dodala je ona.

Napredak Albanije

Crnu Goru u stopu prati i Albanija. Dok Evropska komisija ukazuje na pomake u pravosudnim reformama, istovremeno upozorava da su potrebni dodatni napori u borbi protiv korupcije i jačanju vladavine prava.

Ipak, kako za DW ističe politički analitičar Florijan Biber, ishod je daleko od izvesnog i potrebne su održive reforme.

- Albanija sprovodi mnogo, bar formalnih reformi, ali u kontekstu u kojem imate vrlo snažnog lidera, Edija Ramu, ona svakako ima i vrlo ozbiljne demokratske manjkavosti. Dakle, postoje određene rezerve i nije jasno da li će Albanija moći da premosti taj jaz i zaista bude spremna u isto vreme kao Crna Gora - ocenjuje Biber.

Zašto EU želi da se proširi?

Za Evropsku uniju je proširenje strateško pitanje – ali i pitanje kredibiliteta. Pridruživanje Crne Gore bilo bi niskorizičan potez s velikim efektom, koji bi pokazao da Unija može da ispuni svoja obećanja i ojača poverenje u svoje liderstvo u neizvesnim geopolitičkim vremenima, navodi se u analizi Evropskog centra za politike (EPC).

Proširenje je takođe povezano s bezbednošću Evrope i njenim geostrateškim interesima.

- Plaćamo cenu za to što ove zemlje nismo integrisali onda kada su prvi put želele da se pridruže, ostavljajući region nestabilnim - rekla je komesarka Kos.

Pritisnuti novim geopolitičkim okolnostima sada tu grešku pokušavaju da isprave.

- Ako se Unija ne proširi na ove zemlje, druge sile bi mogle da uđu i iskoriste region, koristeći ga kao polugu protiv Evropske unije, uključujući Rusiju i Kinu - kaže Tinatin Akhvledijani, istraživačica u odeljenju za spoljnu politiku Evropske unije pri Centru za evropske studije politike (CEPS).

Šta je s predlogom iz Srbije?

Ako je tempo napretka ka članstvu u EU toliko različit širom regiona – gde to ostavlja Aleksandra Vučića i njegov raniji predlog da sve zemlje Zapadnog Balkana zajedno uđu u Uniju?

Mnogi analitičari Vučićev predlog tumače kao pokušaj usporavanja celokupnog procesa integracije, jer Srbija trenutno ne stoji dobro.

Iako je predsednik Srbije rekao da su ga evropski lideri saslušali „kao pristojni ljudi“, čini se da unutar Evropske komisije za njegovu ideju nema mnogo interesovanja.

- Pristupanje je proces zasnovan na zaslugama. Svaki kandidat treba da se pridruži kada je spreman i kada ispuni uslove i kriterijume utvrđene u Ugovorima EU, uključujući kopenhaške kriterijume. Ne postoje unapred određeni rokovi. Proces je vođen sprovođenjem reformi i dokazivanjem održivih rezultata - rekao je portparol Evropske komisije.

Svaka zemlja svojim putem

I Tinatin Akhvledijani i Florian Biber naglašavaju da se proces proširenja oduvek vodio po „principu regate“, što znači da države kandidati idu svojim putem, a integracija zavisi od njihovih sopstvenih zasluga, reformi i ispunjavanja tehničkih kriterijuma.

Biber, međutim, primećuje da ideja istovremenog pristupanja ima i neke prednosti.

- Time bi se, kaže, izbeglo stvaranje spoljnih granica EU između zemalja Zapadnog Balkana i sprečio uvoz bilateralnih problema u Evropsku uniju.

- S druge strane, postoje ozbiljni nedostaci, jer bi tempo najsporijeg kandidata diktirao tempo ostalima. Tako bi Crna Gora, i ako bi bila spremna da uđe u Evropsku uniju u narednim godinama, mogla da bude zadržana zbog zemalja poput Bosne i Hercegovine ili Kosova, kojima bi moglo biti potrebno još deset godina - dodaje Biber.

Crna Gora ne želi da čeka

Kabinet albanskog premijera nije imao komentar na Vučićev predlog u trenutku objavljivanja teksta.

Crna Gora je, međutim, brzo reagovala, jasno stavljajući do znanja da želi da ide napred.

- Crna Gora ne želi nikoga da čeka, niti da neko čeka nju. Mi smo predvodnici u procesu i želimo da pristupimo Evropskoj uniji onda kada svojim rezultatima pokažemo da smo za to spremni i da članstvo zaslužujemo - rekla je ministarka Maida Gorčević.

Dok ostali susedi pokušavaju da sustignu tempo, Podgorica im poručuje da je spremna da podeli svoja znanja i iskustva, verujući da "uspeh jedne zemlje doprinosi stabilnosti, sigurnosti i ukupnom napretku Zapadnog Balkana, ali i cele Unije“.