Naoružajte se strpljenjem: Ulazak u EU postaje složeniji, a to znači HAOS i GUŽVE

Šta je EES i kako funkcioniše?

EES je dizajniran da prikuplja biometrijske podatke (otiske prstiju i fotografiju lica) putnika koji nisu državljani EU pri ulasku i izlasku iz Šengenske zone. Sistem takođe beleži podatke iz pasoša, datume i mesta ulaska i izlaska, te u slučaju odbijanja ulaska i adresu boravka i finansijska sredstva putnika. Putnici iz trećih zemalja imaju pravo da borave u EU najviše 90 dana u periodu od 180 dana, a EES pomaže u praćenju i sprečavanju prekoračenja tog vremenskog ograničenja, piše Nova.rs.

Prilikom prvog susreta sa sistemom, putnici će morati da se zaustave kod službenika granične kontrole ili da koriste kioske za samostalnu registraciju na aerodromima, lukama i međunarodnim železničkim terminalima kako bi dali otiske i fotografiju. Na narednim prelascima unutar Šengena neće biti potrebe za ponovnom registracijom, jer će se podaci automatski koristiti za digitalno evidentiranje ulazaka i izlazaka. Biometrijski podaci čuvaju se u sistemu tri godine, a ako nije zabeležen izlazak, period čuvanja produžava se na pet godina.

Postepena primena i moguća kašnjenja

U prvih šest meseci, EES će koegzistirati sa tradicionalnim pečatiranjem pasoša, što znači da putnici mogu morati da prođu kroz obe procedure. Sistem će postati potpuno operativan 10. aprila, kada će zameniti ručno pečatiranje pasoša.

Zbog strogih rasporeda letova i povećanog broja putnika, posebno u turističkim centrima poput Pariza, očekuju se duža čekanja. Francuska je, na primer, angažovala dodatnih 230 graničnih službenika na 120 ulaznih tačaka u Šengen kako bi se olakšalo uvođenje sistema. EU je naglasila da EES može biti privremeno suspendovan u prvih šest meseci ukoliko čekanja postanu preduga ili dođe do tehničkih problema.

Sistem se uvodi postepeno: samo tri zemlje — Estonija, Luksemburg i Češka — primeniće EES za sve dolaske i odlazke odmah, dok će Nemačka, Italija, Holandija i Španija postepeno uvoditi sistem na izabranim aerodromima i prelazima.

Tehnička i organizaciona pitanja

Aerodromi već postavljaju kioske za samostalnu registraciju kako bi ubrzali proces, a Briselski aerodrom, na primer, ima 61 takav kiosk. Upravljanje graničnim prelazima ostaje u nadležnosti članica, a ne aerodromskih operatora. Strahuje se zbog manjka osoblja na granicama i kasnog informisanja javnosti o novom sistemu.

Komisija EU je razvila aplikaciju za predregistraciju, koja bi trebalo da dodatno ubrza proceduru, ali je Švedska jedina zemlja koja je potvrdila njenu upotrebu.

Ko je obavezan da se registruje i izuzeci?

Građani EU i legalni rezidenti već imaju biometrijske podatke u sistemu, pa se ne registruju. Deca mlađa od 12 godina ne moraju da daju otiske prstiju, ali prolaze kroz ostale procedure. Građani Velike Britanije se smatraju trećim zemljama i moraju da se registruju, osim ako su legalni rezidenti ili obuhvaćeni Sporazumom o povlačenju.

Praktične posledice za putnike

Putnici treba da računaju na produžena čekanja, posebno u prvim danima uvođenja sistema. I dalje će se pečatirati pasoši dok sistem ne postane potpuno operativan, a svi podaci se čuvaju tri godine, uz mogućnost ažuriranja u slučaju izdavanja novog pasoša. Sankcije za prekoračenje dozvoljenog boravka kreću se od novčanih kazni do deportacije i zabrane ulaska u sve države EU.

Naredne godine EU planira i uvođenje ETIAS sistema — unapred odobrenih putnih dozvola sličnih američkom ESTA sistemu, koji će dodatno regulisati ulazak putnika iz trećih zemalja.