RUSI PIŠU: Vučić je iskusan, ali su mu mogućnosti ograničene

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ističe da masovne demonstracije predstavljaju dodatni rizik za stabilnost države i pogoršavaju već postojeće unutrašnje probleme.

Šta je uzrok rastućeg nezadovoljstva građana Srbije i zašto protesti ne jenjavaju, tema je kojom se bavi ruski list u tekstu pod nazivom "Nova krizna tačka: Protesti se šire Srbijom", prenosi Danas.

Znakovi spoljnog mešanja

Posebno ogorčenje među stanovništvom Srbije izaziva visok nivo korupcije u najvišim slojevima vlasti. U zemlji sa malim brojem stanovnika, gotovo svi znaju za ovakva krivična dela. Uzrok tragedije u Novom Sadu takođe je bila korumpiranost zvaničnika. Taj događaj pokrenuo je masovne proteste, koji su tokom pola godine imali široku podršku javnosti i bili bez organizovanih lidera i jasnih političkih zahteva.

Međutim, pre otprilike tri nedelje, piše Izvestija, protesti su dobili potpuno drugačiji karakter.

Deo učesnika odlučio se za radikalizaciju, a tada su se pojavili i znaci spoljnog mešanja, piše list.

- U proces su se umešale pojedine evropske države, kao i snage koje, sudeći po svojim postupcima, ne teže mirnom rešavanju sukoba. Od tog trenutka, protesti koji su dugo doživljavani kao spontani pokret protiv socijalne nepravde, počeli su da se pretvaraju u agresivniji oblik sa vidljivim spoljnopolitičkim uticajem - navodi Izvestija.

Nezaposlenost, korupcija i hrvatski agenti

U zemlji i dalje vlada visoka stopa nezaposlenosti među mladima, značajne su razlike u prihodima između urbanih i ruralnih sredina, kao i ograničene mogućnosti za profesionalno ostvarenje.

Pored toga, mnogi građani ističu nizak kvalitet rada državnih institucija, lošu efikasnost zdravstvenog i obrazovnog sistema, što dodatno pojačava osećaj socijalne nepravde.

Takođe, dugotrajno vladavina Aleksandra Vučića kod dela društva izaziva osećaj stagnacije. Pojedinci iznose zamerke na netransparentnost donošenja odluka, ograničenu slobodu medija i loše uslove za delovanje opozicije.

Sve se to ogleda kroz masovne proteste na ulicama, u pokušaju građana da skrenu pažnju vlasti na svoje probleme.

Ne treba, tvrdi Izvestija, zanemariti ni međunarodni faktor.

- Srbija zauzima značajnu geopolitičku poziciju na Balkanu, pa mnoge evropske države pokazuju interesovanje za njene unutrašnje procese. Protestno raspoloženje povremeno dobija i dodatnu podršku iz inostranstva, posebno kroz aktivnosti nevladinih organizacija i izveštavanje stranih medija.

Dalje piše da je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) otkrila je i osujetila delovanje više agentskih mreža povezanih sa hrvatskom Sigurnosno-obaveštajnom agencijom (SOA).

U proces su, prema tvrdnjama vlasti, bile uključene i druge obaveštajne službe iz susednih zemalja.

- Takođe, u Narodnoj skupštini Srbije tvrdi se da je za finansiranje protesta u Srbiji iz inostranstva stiglo značajno mnogo novca, koji je navodno direktno deljen učesnicima protesta. Zabeleženi su slučajevi u kojima su ispred univerzitetskih zgrada, gde su se okupljali demonstranti, pojedinci javno delili svežnjeve evra. Čak su i upozorenja profesora da bi to trebalo činiti diskretnije ostajala bez odjeka. Ovakve isplate posebno su bile usmerene na najaktivnije grupe, koje su pokazivale agresivno ponašanje, provocirale sukobe i koristile nasilje prema policiji, novinarima i običnim građanima.

Zahtev za vanredne izbore

Vučić je iskusan i oprezan političar, sposoban da manevriše u složenim okolnostima, piše Izvestija. Ipak, njegove mogućnosti su ograničene činjenicom da je Srbija faktički okružena političkim snagama koje mu nisu naklonjene, a istovremeno je duboko integrisana u evropsko tržište.

- U takvoj situaciji, svaki nagli potez vlasti može izazvati ekonomske posledice, što znatno sužava prostor za delovanje. Predsednik Srbije neće ubrzati održavanje izbora, uprkos nastavku protesta - piše ruski list.

Vučić se trenutno nalazi u drugoj polovini svog drugog mandata, a novi predsednički izbori planirani su tek za proleće 2027. godine. Parlamentarni izbori su već održani krajem 2023. godine, i predsednik trenutno uživa stabilnu većinu u Narodnoj skupštini.

Ipak, upravo vanredni izbori predstavljaju jedan od ključnih zahteva demonstranata. Ako vlast ne promeni svoj pristup, to bi moglo da dovede do dodatnog rasta tenzija i intenziviranja protesta.

- U srpskom društvu vlada izrazito napeta atmosfera: zemlja je faktički podeljena na dva tabora. S jedne strane su studenti i mladi, koji predvode protestne inicijative, a s druge oni koji od vlasti očekuju odlučne poteze u okviru zakona - piše Izvestija i zaključuje:

- Ova podela nije geopolitičke prirode i starije i mlađe generacije u većini i dalje gaje simpatije prema Rusiji. Razlike se ogledaju u percepciji načina vladanja: mladi odbacuju autoritarne metode, dok ih stariji doživljavaju sa više razumevanja. Srbiji je potreban kompromis, jer pobeda jedne strane može samo produbiti krizu, dok društveni konsenzus može predstavljati jedini izlaz iz trenutne situacije - zaključuje Izvestija.