Sastanak na ivici leda: Da li Aljaska donosi preokret u ratu u Ukrajini?

Zvanično, glavna tema je rat u Ukrajini, s fokusom na smirivanje eskalacije i stvaranje okvira za dalje pregovore. Međutim, obe strane ulaze sa čvrsto postavljenim "crvenim linijama": Kijev i Zapad neće prihvatiti priznavanje ruske kontrole nad okupiranim teritorijama, dok Moskva traži makar faktičko zamrzavanje linija fronta i makar delimično popuštanje sankcija. Tramp, sa druge strane, želi brze rezultate kako bi pokazao da može ispuniti predizborno obećanje o okončanju rata, ali mu nedostaje jasan javni plan "štapova i šargarepa" kojima bi Putina podstakao na ustupke.

Realističan ishod ovog samita, gledano iz neutralnog ugla, nije "veliki dogovor", već tek postavljanje pregovaračkog okvira: dogovor o sledećem susretu, ovaj put sa učešćem Ukrajine, i eventualno formiranje tehničkih radnih grupa za pitanja poput razmene zarobljenika, dekonflikcionih kanala, sigurnosti nuklearnih postrojenja ili žitnih koridora. U najboljem scenariju, mogao bi uslediti neformalni "gest deeskalacije" - na primer, ograničenje napada na energetsku infrastrukturu - ali bez formalnog prekida vatre.

Prednosti takvog ishoda:

Održavanje otvorenih kanala komunikacije smanjuje rizik od direktne konfrontacije i grešaka u proceni.

Stvaranje tehničkih i humanitarnih dogovora može popraviti stanje na terenu i otvoriti prostor za veće političke pomake.

Tramp bi dobio inicijalni diplomatski uspeh bez formalnog odstupanja od proklamovanih ciljeva SAD.

Nedostaci:

Bez konkretnog prekida vatre, borbe bi se nastavile, što može obesmisliti politički signal "smirivanja tenzija".

Kijev bi mogao da vidi pregovore bez svog prisustva kao potkopavanje sopstvene pozicije, što bi unelo dodatne podele u zapadni blok.

Putin bi mogao samit iskoristiti za domaću propagandu, predstavljajući ga kao potvrdu sopstvene međunarodne relevantnosti i spremnosti SAD na dijalog.

Tri moguća scenarija nakon samita:

1. Optimistični scenario

Samit otvara put ka inkluzivnim pregovorima uz učešće Kijeva, dogovara se privremeno primirje uz nadzor međunarodnih posmatrača, a tehničke radne grupe postižu brze rezultate na humanitarnim pitanjima.

Posledice po EU: Stabilizacija istočnog fronta, jačanje političkog jedinstva i veća kontrola nad energetskim cenama.

Posledice po Balkan: Manji pritisak spoljne politike iz pravca Ukrajine, više fokusa EU na lokalne integracije.

Globalno tržište energenata: Pad cene gasa i nafte zbog smanjenja ratnog rizika.

2. Realistični scenario

Dogovara se nastavak razgovora i formiraju radne grupe, ali bez prekida vatre. Na terenu se borbe nastavljaju, uz eventualne ograničene "gestove dobre volje" poput pauze u gađanju civilne infrastrukture.

Posledice po EU: Zadržavanje sankcija, politički pritisci unutar članica, ali i oprezno zadovoljstvo što su kanali komunikacije otvoreni.

Posledice po Balkan: Indirektni pritisci kroz energetske cene ostaju, ali bez drastičnih promena.

Globalno tržište energenata: Blage oscilacije cena, tržišta zadržavaju „premiju rizika“.

3. Pesimistični scenario

Samit propada bez zajedničkog saopštenja, retorika se zaoštrava, a Moskva pojačava vojne operacije. Tramp uvodi dodatne sankcije ili carine, što izaziva kontraodgovor Rusije.

Posledice po EU: Rascep unutar EU oko nivoa podrške Ukrajini, energetska zavisnost od alternativnih izvora dodatno poskupljuje energente.

Posledice po Balkan: Jačanje pritisaka iz Moskve i veći rizik destabilizacije kroz propagandu i političke kanale.

Globalno tržište energenata: Nagli rast cena gasa i nafte, pojačana volatilnost.

Šira slika: Ako se razgovori nastave, ključni izazov biće kako uskladiti bezbednosne garancije za Ukrajinu, političke interese Moskve i želju Vašingtona za brzom stabilizacijom. Evropska unija će pritiskati da se svaki dogovor formalno veže za očuvanje ukrajinskog suvereniteta, dok će Rusija tražiti makar implicitno priznanje statusa quo na terenu. Bez nekog oblika "faznog pristupa" - gde bi svaka mala ustupka jedne strane pratila proporcionalna ustupka druge - teško je očekivati suštinski napredak.

Zaključno, ovaj sastanak na Aljasci verovatno će biti više uvod u ozbiljnije pregovore nego prelomni trenutak. Njegov uspeh neće se meriti po velikim izjavama, već po tome da li će otvoriti vrata sledećem, inkluzivnijem formatu, i da li će na terenu makar delimično smanjiti intenzitet sukoba.