Kako je nemačka kompanija, uprkos sankcijama EU, uspela da izvozi ograničenu tehnologiju u Rusiju?

Istraživanje Politika otkrilo je da je kompanija Kontron koja posluje širom EU, Velike Britanije i Amerike koristio svoju slovenačku podružnicu da krajem 2023. izveze telekomunikacionu tehnologiju vrednu preko 3,5 miliona evra svojoj ruskoj filijali.

To se dogodilo uprkos nekoliko talasa sankcija EU koje su stupile na snagu tokom 2023. godine, uključujući i jedanaesti paket u junu te godine, koji je imao za cilj ograničavanje izvoza napredne i tehnologije dvostruke namene u Rusiju.

Evidencija o izvozima u koje je uvid imao Politco pokazuje da je između jula i novembra 2023. godine iz slovenačke podružnice Kontron d.o.o. u Rusiju, tačnije njenoj ruskoj filijali Iskra Technologies, poslato 11 pošiljki – mesecima nakon što su sankcije iz juna stupile na snagu.

Izvezena tehnologija uključivala je proizvod dvostruke namene koji može da prati i presreće komunikacioni saobraćaj, poznat kao SI3000.

Kompanija je navela da su pošiljke, koje su uključivale visoku tehnologiju i robu dvostruke namene zabranjenu pod sankcijama EU nakon ruske invazije na Ukrajinu, bile narudžbine koje su bile dozvoljene zahvaljujući izvoznoj licenci koju je izdala slovenačka vlada.

Takođe su rekli da su prekinuli sve nove pošiljke nakon uvođenja novog paketa sankcija u junu 2023.

"Nakon sprovođenja jedanaestog paketa sankcija (23. jun), prestali smo sa izvozom bilo koje nove robe i isporučivali smo samo već odobrene isporuke u skladu sa izdatim izvozničkim licencama, u skladu sa važećim sankcijama EU“, navodi se u saopštenju kompanije.

Sankcije EU na tehnologiju dvostruke namene treba da se primenjuju na sve nove i postojeće ugovore – čak i ako su potpisani pre nego što određeni paket sankcija stupi na snagu.

Međutim, one uključuju i neke izuzetke koji se razmatraju pojedinačno, a tiču se sajber, hitne i medicinske tehnologije, pri čemu se od kompanija očekuje da dobiju dozvolu od države članice EU u kojoj su smeštene da bi mogle da izvrše te narudžbine.

Ni Evropska komisija ni Nemačka centralna carinska uprava nisu naznačili da se trenutno vodi ili će biti pokrenuta istraga protiv kompanije Kontron.

Međutim, ovaj slučaj je ponovo otvorio pitanja o sposobnosti Rusije da dođe do ključne tehnologije uprkos restrikcijama, kao i pozive za zaoštravanje globalnog režima sankcija.

Roderih Kizeveter, član nemačkog Bundestaga iz CDU i bivši bezbednosni zvaničnik NATO rekao je za Politico da je "nedostatak zapadne tehnologije za Rusiju naročito težak udarac za rusku ratnu ekonomiju. Zato je Rusija više puta pokušavala da pribavi zapadnu tehnologiju zaobilazeći sankcije pomoću sofisticiranih sistema za zaobilaženje“.

On je upozorio da kontinuirani ruski pristup tehnologiji za nadzor i telekomunikacije "pomaže Putinovoj ratnoj mašineriji i time slabi evropsku bezbednost“.

Konstantin fon Noc, član Zelenih u Bundestagu i predsednik Parlamentarnog nadzornog panela koji nadgleda nemačke bezbednosne službe, upozorio je na svaki pokušaj "potkopavanja sankcija koje su Rusiji nametnute iz vrlo dobrih razloga“.

- Odgovorne nadzorne vlasti na evropskom i nacionalnom nivo“, dodao je - moraju i dalje vrlo pažljivo pratiti ovu situaciju i sada odlučno reagovati na relevantne informacije“. Fon Noc je pozvao na „neodložno zatvaranje svih rupa u režimu sankcija EU.

Bil Bruder, britansko-američki finansijer i politički aktivista koji je predvodio vodio kampanju za Magnitcki zakon iz 2012. koji predviđa sankcije za pojedince koji su optuženi za kršenje ljudskih prava, kaže da su „sankcije bezvredne bez sprovođenja“.

Zapad, navodi, mora strogo da se obračuna sa onima koji „hrane Putinovu ratnu mašineriju i osigura da se svako ograničenje poštuje kako bi se sprečio ulazak tehnologije dvostruke namene u Rusiju“.

Obećali da će se povući

Kompanija Kontron je u poslednjim godinama obećala da će se povući iz poslova u Rusiji.

Kompanija je navela da je „značajno“ smanjila svoja ulaganja u Rusiju od početka rata u Ukrajini, smanjivši broj zaposlenih sa skoro 600 na 240.

Međutim, Kontron i dalje ima značajno prisustvo na ruskom tržištu putem svoje podružnice – Iskra Technologies.

Iskra Technologies je sama bila pod sankcijama Evropske unije od decembra 2024. a Kontron, prema najnovijim završnim godišnjim računima, i dalje ima potpunu kontrolu nad ovom sankcionisanom firmom.

Pošiljke u Kazahstan

Od stupanja na snagu sankcija EU u junu 2023. godine, slovenačka podružnica Kontron-a napravila je najmanje 49 isporuka nadzorne tehnologije SI3000 i rezervnih delova svojoj podružnici u Kazahstanu, pokazuju podaci o izvozu koje je analizirao Politico.

Kazahstan, koji se graniči sa Rusijom, ključni je saveznik Putina, a prošle godine je zamenik lidera te zemlje izjavio da kazahstanske kompanije „neće slepo slediti“ sankcije protiv Rusije.

Kontron je u izjavi naveo da su svi izvozi u Kazahstan namenjeni za domaću upotrebu.

„Iskratel (sada Kontron d.o.o.) prisutan je na kazahstanskom tržištu više od 20 godina i redovno prodaje i pruža podršku svojim proizvodima i rešenjima u ovom širokom području na kontinuiran i velik obim“, naveli su dodajući da su sve isporuke u Kazahstan bile namenjene lokalnim kupcima za projekte realizovane u Kazahstanu.

„Oprema je namenjena za realizaciju aktivnih ugovora u Kazahstanu. Pored toga, Kazahstanu je zabranjeno da izvozi (direktno ili indirektno) EU opremu poreklom ili opremu uvezenu iz EU u Rusku Federaciju. Kontron ima na snazi i direktivu o sankcijama koja osigurava poštovanje sankcija.”

Potezi ka nezavisnosti od uvoza

Talas sankcija uvedenih Rusiji od njene pune invazije na Ukrajinu naterale su Moskvu da pokuša da smanji zavisnost od uvoza. Iskra Technologies, sankcionisana ruska podružnica Kontrona, učestvovala je u ovom procesu.

U junu prošle godine je Iskra dobila rusku industrijsku nagradu za nezavisnost uvoza u oblasti telekomunikacija za projekat za organe reda. Sledećeg meseca uložila je oko pola miliona dolara u proširenje proizvodnje širokopojasnih rutera za Rostelekom, državnog telekom operatera Rusije.

Četiri Iskrina SI3000 telekom sistema sada su od strane ruske vlade klasifikovana kao „telekomunikaciona oprema ruskog porekla“ dok Moskva žurno pokušava da zameni uvezenu tehnologiju suočena sa sankcijama zbog Ukrajine.

Kontron je u izjavi naveo: „Ovo su ruski proizvodi i nisu povezani sa bilo kakvim dodatnim transferom tehnologije ili tehničkom podrškom od strane Kontron d.o.o. nakon 2022. godine“.

Iskra Technologies je formirana kao deo spajanja sa RTSoft-om – ruskom „sestrinskom kompanijom“ Kontrona u avgustu 2023. godine.

Prema ruskim poslovnim evidencijama, RTSoft je od 2016. posedovao dozvolu za rukovanje osetljivim informacijama ruske države, koju mu je direktno dodelila FSB, ruska bezbednosna agencija.

Iz Kontrona su kazali da ta dozvola nije više aktivna, dva meseca nakon ruske invazije na Ukrajinu, i da kompanija „nije isporučivala nikakvu opremu niti pružala usluge organizaciji FSB Rusije“.

Godine 2020, RTSoft je pokrenuo tužbu protiv 18. Centralnog istraživačkog instituta Ministarstva odbrane Rusije u vezi sa ugovorima koji se tiču eksperimentalne opreme – pravni dokumenti pokazuju da je RTSoft bio partner instituta najmanje od 2016.

Prema američkoj organizaciji za bezbednosna istraživanja CNA, institut, poznat i kao „Jedinica 11135“, povezan je sa GRU, koja se fokusira na obaveštajni rad u oblasti komunikacija za Rusiju. Kompanija je oštro negirala bilo kakav aktuelni rad sa ruskim ministartsvom odbrane.

Portparol kompanije Kontron rekao je da „nakon 2022. godine Iskra Technologies, uključujući objedinjenu kompaniju AO RT Soft, nema nikakve ugovore ni saradnju sa Ministarstvom odbrane Ruske Federacije“.

Dokumenti slovenačke kompanije, u koje je uvid imao Politico, pokazuju da je krajem 2023. Kontron d.o.o. još uvek imao zajam od 3,546 miliona evra prema ruskoj podružnici Iskra Technologies, koji dospeva između 2026. i 2027.
Slovenačka kompanija je, takođe, otpisala 6,393 miliona evra zajmova svojoj ruskoj podružnici 2022.

EU sankcije zabranjuju bilo kojoj kompaniji iz EU da pruža finansijsku pomoć ili stavlja na raspolaganje sredstva za entitete pod sankcijama. Iz Kontrona su poručili da zajmovi i dalje važe, ali da su „proverili usklađenost sa sankcijama EU“.

Poslanik CDU Roderih Kizeveter rekao je da nemačke vlasti treba „odmah“ da pokrenu istragu ovog aranžmana. „Do sada je Nemačka bila vrlo slaba u pregledu i sprovođenju sankcija i generalno je uspela da ostvari smanjenja u paketima sankcija unutar EU“, upozorio je.

Olof Gil, portparol Evropske komisije za finansijske usluge, izjavio je: „Ne možemo komentarisati pojedinačne slučajeve primene sankcija. Države članice EU odgovorne su za sprovođenje sankcija EU, kao i za identifikaciju kršenja i izricanje kazni preko svojih nadležnih nacionalnih organa“.