"Nemačko oružje ne sme se koristiti za širenje humanitarnih katastrofa": Socijaldemokrate traže prekid naoružavanja Izraela

- Nemačko oružje ne sme se koristiti za širenje humanitarnih katastrofa i za kršenje međunarodnog prava - rekao je za magazin Štern Adis Ahmetović, poslanik SPD.

On je dodao da SPD zato od izraelske vlade zahteva spremnost na primirje i povratak za pregovarački sto.

Njegov partijski kolega Ralf Štegner upozorio je da se "humanitarna katastrofa palestinskog civilnog stanovništva i kršenje međunarodnog prava od strane Netanjahuove vlade moraju odmah okončati, i ne smeju se dodatno produžavati uz pomoć nemačkog oružja".

Savezna vlada je doduše, kako je dodao Štegner, po pitanju Izraela iz opravdanih razloga napravila izuzetak od svoje prakse da ne izvozi naoružanje u konfliktna područja.

- To oružje je služilo bezbednosti Izraela i odbrani te zemlje... Ali o tome trenutno nema uopšte govora u Pojasu Gaze i na području Zapadne obale -  dodao je.

Socijaldemokratska poslanica Izabel Kademartori upozorila je čak da bi Nemačka isporukom oružja Izraelu mogla učestvovati u ratnim zločinima.

- A to bi onda moglo dovesti do toga da bi Nemačka mogla da pravno odgovara za to pred međunarodnim sudovima - rekla je ona za Štern.

Savezna vlada bi, smatra Kademartori, trebalo da ograniči izvoz naoružanja, posebno se municija i rezervni delovi za tenkove ubuduće ne bi smeli isporučivati Izraelu.

Šef SPD, vicekancelar Lars Klingbajl, apelovao je da se Izrael pridržava međunarodnog prava.

Savezni kancelar Fridrih Merc (CDU) pre nekoliko dana je u nastupu pred Bundestagom izrazio zabrinutost situacijom u Pojasu Gaze, ali za sada nije javno i direktno kritikovao izraelsku vojnu operaciju.

Poverenik savezne vlade za borbu protiv antisemitizma Feliks Klajn je u kontekstu izraelskog postupanja u Pojasu Gaze zatražio iskreniju debatu o pojmu "državni rezon", odnosno nemačkoj odgovornosti za bezbednost Izraela i jevrejskog naroda.

- Moramo se svim snagama založiti za to da širom sveta branimo bezbednost Izraela i Jevreja, ali moramo i jasno reći da to nije opravdanje za sve -  rekao je Klajn za Frankfurter algemajne cajtung.

Kritike na račun Izraela stižu iz redova kancelarove Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Armin Lašet, raniji pokrajinski premijer i kancelarski kandidat, u intervjuu za javni servis ZDF prebacio je Izraelu kršenje međunarodnog prava u Pojasu Gaze.

- Izgladnjivanje ljudi, to je protivno međunarodnom pravu - rekao je Lašet, predsednik Odbora za spoljne poslove u Bundestagu.

On je dodao da uništavanje jedne terorističke organizacije kao što je Hamas "nije baš jednostavno" u skladu s međunarodnim pravom – zato što Hamas, kako kaže Lašet, "namerno ima svoje položaje ispod škola, vrtića ili bolnica".

Povod za izraelsku vojnu operaciju u Pojasu Gaze bio je teroristički napad islamističkog Hamasa, čiji su pripadnici u oktobru 2023. ušli na izraelsku teritoriju, ubili više od 1.200 ljudi i oteli više od 240 ljudi koje su zatvorili kao taoce u Gazi.

Izrael je na taj napad reagovao kopnenom ofanzivom u Pojasu Gaze. Veći delovi tog područja su uništeni u bombardovanju, a u izraelskoj akciji je, po navodima vlasti u Gazi, poginulo više od 50.000 Palestinaca.

Razvoj situacije na Bliskom istoku komentarisala je i Evangelistička crkva u Nemačkoj (EKD). Zajedno s humanitarnom organizacijom Diakonie, EKD je pozvao na hitni prekid nasilja u Pojasu Gaze.

Predsednica Veća EKD-a, biskupica Kirsten Fers je rekla dfa se "katastrofa koju su prouzrokovali ljudi mora okončati". Ona je dodala da se moraju osloboditi izraelski taoci, ali i zaustaviti napadi i progon civilnog stanovništva.

Nakon skoro tromesečne blokade, Izrael je početkom prošle sedmice delimično dopustio dostavu humanitarne pomoći u Pojas Gaze, ali je ta pomoć po mišljenju Ujedinjenih nacija nedovoljna.

Pre nedelju dana izraelske vojne snage su pokrenule novu veliku ofanzivu u Gazi.