UVOĐENJE AMERIČKIH CARINA Uticaj na ekonomiju Srbije?

Komentarišući uvođenje carina, Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije kaže da je generalno problem što se iz mesta donošenja odluka - političkih centara, u ovom slučaju Vašingtona, često čuju kontradiktorne izjave, tako da nismo sigurni kako da procenimo verovatnoću uvođenja carina od strane SAD, piše Biznis.rs.- Treba se setiti da su takve pretnje postojale i po pitanju carina sa Meksikom i Kanadom, pa je došlo do odlaganja za mesec dana, a verovatno i trajno. Naime, kanadska vlada i meksička vlada su sproveli određena prilagođavanja u skladu sa interesima SAD, što je dovelo do popuštanja u tenzijama - navodi Stanić i dodaje da takođe postoji nesigurnost i da će pretnje po Evropsku uniju biti realizovane.On podseća i na 2019. godinu kada su Amerikanci prvi put uveli carinske stope na uvoz industrijskih metala iz EU, pa je EU sprovela mere reciprociteta, ali je time obuhvatila i privredu Srbije, uvodeći kvote na uvoz čelika iz Srbije. Stanić naglašava da su u međuvremenu carine SAD skinute 2021. godine od strane Bajdenove administracije, ali su kvote na uvoz iz Srbije ostale.- Isto i sada, mi ne vidimo direktne posledice po Srbiju time što bi se uvele carine od strane SAD-a, jer tamo ne plasiramo značajniju količinu tih sirovina, ali indirektno postoji rizik po analogiji 2019. godine, jer velike količine čelika i drugih industrijskih metala plasiramo na tržište EU. Sa druge strane, ako bi se konkurentnost evropske privrede dodatno opteretila uvođenjem carina, došlo bi do manje ekonomske aktivnosti unutar EU, a to bi se posle odrazilo na pad tražnje za proizvodima iz Srbije generalno - podvlači Stanić.