Nove američke carine na uvozne automobile koštale bi Japan 21 milijardu dolara

Japanski instituti i kompanije izvršili su proračune i zaključili da bi šest japanskih proizvođača automobila pretrpelo trošak u ukupnom iznosu od oko 21 milijardu dolara ako bi nova vlada predsednika Donalda Trampa doslovce sprovela plan o uvođenju novih carina na uvozne automobile u visini od oko 25 odsto.

Ovaj trošak uzima u obzir i tarife koje Tramp namerava da uvede na robu uvezenu iz Meksika i Kanade, gde japanski proizvođači imaju više fabrika.

Naime, novi/stari američki predsednik je u utorak najavio uvođenje carina na vozila stranog porekla u iznosu od oko 25 posto, koje bi, moguće, stupile na snagu u aprilu ili nešto kasnije.

Takođe, on je ranije izjavio da će se njegova zemlja pri određivanju meta novih carina rukovoditi principom recipročnosti.

Mada Japan ne naplaćuje carine na uvoz stranih automobila, iz Vašingtona ga već dugo optužuju za postojanje drugih, strukturnih, prepreka uvozu, pa je u tom smislu realno očekivati da će se i on naći na tapetu nove američke administracije prilikom određivanja pomenutih protekcionističkih mera. (U 2023. godini, na primer, ističu Amerikanci, Japan je uvezao samo nešto manje od 19.000 automobila američkog porekla).

Ovde treba imati na umu da je Tramp tarifama slične visine pripretio i stranim proizvođačima čelika i aluminijuma, među kojima se po uspešnosti naročito ističu japanske i južnokorejske kompanije. One su snabdevači delovima fabrika dalekoistočnih proizvođača automobila u samim Sjedinjenim Državama. Te tarife, dakle, dodatno će zakomplikovati njihovo poslovanje i podići cene njihovih vozila u Severnoj Americi.

Automobili, kamioni i autobusi su u ukupnom japanskom izvozu u SAD prošle godine učestvovali sa 28,3 odsto (blizu 40 milijardi dolara), dok su delovi za vozila činili još blizu šest odsto tog izvoza.

Inače, putnički automobili koji se uvoze iz Zemlje izlazećeg sunca trenutno su u SAD opterećeni simboličnom tarifom od dva i po posto, autobusi carinom od samo dva posto, dok dostavna vozila (pikap kamioneti) već trpe visokih 25 posto.

Za Japance, već viđeno?

Zbog gorkog iskustva iz osamdesetih godina prošlog veka kada su bile izloženi oštrim američkim carinama, krupne japanske kompanije poput "Tojote" i "Honde" su izgradile više fabrika na američkom tlu kako bi amortizovale opasnost koja preti od njih.

Međutim, manji japanski proizvođači, kao što su "Mazda" i "Subaru", nisu bili u stanju da u istoj meri razviju otpornost na carine, pa su sada posebno ranjivi na Trampove tarife. Japanski ekonomisti ističu da čak 70 odsto od oko 420.000 automobila "Mazde" koji se godišnje prodaju u SAD dolazi iz inostranstva, dok "Subaru" doprema blizu polovine (47 procenata) svojih automobila za američko tržište iz Japana.

I treći najveći japanski proizvođač automobila "Nisan" mogao bi da pretrpi značajnu štetu usled uvođenja novih tarifa, mada poseduje dve fabrike u SAD. Naime, "Nisan", koji poslednjih godina u Sjedinjenim Državama ostvaruje blizu trećine svoje ukupne prodaje, prošle godine je zabeležio gubitak od milijardu i po dolara, zbog čega je planirao smanjenje proizvodnje i broja radnika širom sveta, uključujući tu i SAD.

Rukovodstvo japanske kompanije sa sedištem u Jokohami nameravalo je da redukuje radnu snagu u SAD za čak četvrtinu, ali je sada jasno da će sprovođenje tog plana restruktuiranja morati da sačeka, jer bi značaj tih postrojenja mogao da poraste u svetlu novih tarifa. Pored toga, oko 30 odsto "Nisanovih" automobila koji se prodaju u SAD prave se u susednom Meksiku, koji će se uskoro naći pod udarom novih carina.

I najveći svetski proizvođač i prodavac vozila "Tojota" značajan deo automobila koji proda u SAD doprema iz Japana, Meksika i Kanade - u 2024. godini 43 posto od 2,33 miliona vozila koje je prodala u SAD je bilo proizvedeno vani.

Trenutno drugi najveći japanski proizvođač automobila "Honda" trećinu vozila koje proda u SAD izrađuje u Meksiku i Kanadi. Ona je već najavila da će pokušati da reši problem novih carina premeštanjem dela proizvodnje iz tih zemalja u SAD i promenom modela koji se u njima proizvode.

U "Hondi" računaju da će se oko 610.000 njihovih četvorotočkaša naći pod udarom Trampovih carina. "Honda je, inače, prošle godine proizvela ukupno oko četiri miliona automobila.

Da li će biti poštede za vernog saveznika?

Sigurno je da će vlada u Tokiju, kao i kad su u pitanju nove carine na proizvode od čelika i aluminijuma, tražiti poštedu i izuzeća od tarifa na uvoz četvororotočkaša za japansku automobilsku industriju, navodeći kao argumente visoka japanska ulaganja u američku privredu i vojnopolitičko savezništvo dve zemlje.

Dobar osnov za zahtev za izuzeće je činjenica da japanske kompanije, u celini gledano, zapravo, već proizvode znatno više automobila u SAD nego što ih u tu zemlju dovoze iz Japana - one su u 2023. godini u SAD napravile čak 3,27 miliona jedinica, dok su iz ostrvske carine dopremile oko 1,49 miliona.

Zato se optimizam jednog dela japanskih političara i ekonomista, koji veruju da će njihova zemlja u dobroj meri biti pošteđena protekcionističkih mera Vašingtona u oblasti automobilske industrije, čini osnovanim.

Trampova vlada kroz uvođenje visokih carina nastoji da naglo umanji ogromni deficit u trgovini sa inostranstvom i privoli strane (i domaće) kompanije na premeštanje i izgradnju novih fabrika u SAD, kako bi ostvarila ubrzanu reindustrijalizaciju.

Ta politika će verovatno imati određeni pozitivan efekat, ali će istovremeno napraviti značajnu ekonomsku štetu ne samo stranim poslovnim subjektima, već i, podsticanjem inflacije, brojnim domaćim potrošačima.