Šta Tramp NIJE rekao, a vredelo je da uzburka Evropu: "Gomila leda" krije mnogo više

Tramp Mlađi je uoči putovanja rekao da od njega očekuje "malo zabave", izjavivši za CNN, da je kao "čovek koji voli da provodi vreme u prirodi uzbuđen što će ove nedelje svratiti na Grenland".

Ali putovanje je podstaklo spekulacije o tome šta su tačno planovi njegovog oca za ovu arktičku teritoriju.

Novoizabrani predsednik kaže da je posedovanje Grenlanda od vitalnog značaja za bezbednost SAD, ali stručnjaci ističu da on računa i na druge stvari vezane za Grenland, kao što je bogatstvo prirodnih resursa, uključujući retke zemne metale, koji bi mogli postati dostupniji kako klimatske promene otapaju led na toj teritoriji.

Jedinstvena geopolitička pozicija

Grenland je najveće ostrvo na svetu i dom više od 56.000 ljudi. Bivša danska kolonija, a sada autonomna teritorija Danske, zauzima jedinstven geopolitički položaj, između SAD i Evrope. Njegov glavni grad Nuk je bliži Njujorku nego glavnom gradu Danske Kopenhagenu.

Dugo se smatrao ključnim za američku bezbednost, posebno za odbijanje potencijalnog napada iz Rusije, rekao je Ulrik Pram Gad, viši istraživač na Danskom institutu za međunarodne studije. Pomorski plovni put Severozapadnog prolaza prolazi duž njegove obale, a ostrvo je deo prolaza oko Grenlanda, Islanda i Velike Britanije, strateškog pomorskog regiona.

Tramp nije prvi američki predsednik koji je izneo ideju o kupovini Grenlanda. Godine 1867, kada je predsednik Endru Džonson kupio Aljasku, takođe je razmišljao o kupovini Grenlanda. Na kraju Drugog svetskog rata, Trumanova administracija je ponudila Danskoj 100 miliona dolara za ostrvo, prema dokumentima o kojima su prvi pisali danski mediji.

Nijedna ponuda nije ostvarena, ali prema sporazumu o odbrani iz 1951, SAD su dobile vazdušnu bazu koja se sada zove svemirska baza Pitufik, na severozapadu Grenlanda. Na pola puta između Moskve i Njujorka, to je najsevernija ispostava američkih oružanih snaga i opremljena je sistemom upozorenja na raketne pretnje.

SAD žele da obezbede da "nikakva neprijateljska velika sila ne kontroliše Grenland, jer on može biti uporište za napad na SAD", rekao je Pram Gad za CNN.

Bogat retkim mineralima

Međutim, ono što bi Trampu moglo biti još privlačnije jesu bogata nalazišta prirodnih resursa Grenlanda, rekao je Klaus Dods, profesor geopolitike na "Rojal Holovej univerzitetu" u Londonu.

To uključuje naftu i gas, kao i retke zemne metale za kojima je velika potražnja zbog električnih automobila i vetroturbina u okviru "zelene tranzicije", ali i zbog proizvodnje vojne opreme.

Trenutno Kina dominira globalnom proizvodnjom retkih metala i već je zapretila da će ograničiti izvoz kritičnih minerala i povezanih tehnologija uoči Trampovog drugog mandata.

- Nema sumnje da su Tramp i njegovi savetnici veoma zabrinuti zbog kontrole koju izgleda Kina ima - rekao je Dods za CNN. Grenland nudi potencijalno bogat izvor tih kritičnih minerala, dodao je on i istakao:

- Mislim da je bitna stvar oko Grenlanda da se Kina drži što dalje.

Mogućnosti koje se otvaraju kako se led topi

Topljenje leda i brzo rastuće temperature na Arktiku stavljaju Grenland "u prvi red" područja koja su ugrožena u klimatskoj krizi, ali neki u tome vide i ekonomske mogućnosti jer klimatske promene preoblikuju zemlju.

Gubitak leda otvorio je nove brodske rute, povećavajući vreme kojim se može ploviti tokom leta na severnoj hemisferi. Arktički promet brodovima porastao je za 37 odsto tokom decenije do 2024, navodi Arktički savet, objašnjavajući da se to delom događa i zbog topljenja leda.

- Tramp, mislim, polazi od ideje da se Arktik topi i uočava priliku - rekao je Dods.

On, međutim, upozorava, da su u stvarnosti uslovi duž ovih ruta i dalje često opasni po život, a topljenje leda može učiniti vode još opasnijim za plovidbu.

Postoji i mišljenje da bi topljenje leda moglo da olakša pristup prirodnim resursima, ali to još nije potvrđeno, rekao je Filip Stajnberg, profesor geografije na Univerzitetu u Daramu.

Nije da klimatske promene čine resurse Grenlanda pristupačnijim, rekao je on za CNN, već "neophodnijim".

Da li bi se to zaista moglo dogoditi?

Vlade i Danske i Grenlanda bile su oštro protiv ideje da se arktička nacija može kupiti.

- Mi nismo na prodaju i nikada nećemo biti na prodaju. Ne smemo izgubiti našu dugogodišnju borbu za slobodu - napisao je premijer Grenlanda Mute Egede u objavi na Fejsbuku krajem decembra.

Kuupik V. Klajst, bivši premijer Grenlanda, rekao je da se Tramp više obraćao građanima SAD nego Grenlanđanima.

- Ne vidim ništa u budućnosti što bi moglo da utre put prodaji. Ne kupujete jednostavno zemlju ili narod - rekao je za CNN.

Ali Trampovi komentari dolaze u zanimljivom trenutku za Grenland, rekao je Dods. Njegova vlada predvođena Inuitima nedavno je pojačala zahteve za nezavisnost od Danske. U svom novogodišnjem obraćanju, Egede je pozvao da se uklone "okovi kolonijalne ere“.

- To je izazvalo paniku u Danskoj - rekao je Dods, koja se, čini se, više fokusirala na svoj odnos sa Grenlandom.

Danska je u decembru najavila ogromno povećanje vojnih izdataka za Grenland. Zatim, početkom januara, danska kraljevska porodica lansirala je redizajnirani kraljevski grb, povećavajući istaknutost polarnog medveda koji simbolizuje Grenland.

Danski ministar spoljnih poslova je u sredu rekao da Grenland može postati nezavisan ako njegovi stanovnici to žele, ali da sigurno neće postati američka država, navodi Rojters.

- U potpunosti priznajemo da Grenland ima svoje ambicije. Ako se ostvare, Grenland će postati nezavisan, iako teško da ima ambiciju da postane savezna država u Sjedinjenim Državama -rekao je danski ministar inostranih poslova Lars Loke Rasmusen.

Ministar spoljnih poslova je takođe rekao da je Danska "otvorena za dijalog sa Amerikancima o daljoj saradnji".

Grenland je nastojao da poveća svoju nezavisnost diversifikacijom ekonomije, da se ona ne bi svodila isključivo na ribolov. U novembru je otvoren novi aerodrom u Nuku u sklopu planova za razvoj turizma. Ali i dalje se oslanja na oko 500 miliona dolara godišnje donacija Danske, što se pokazalo kao velika prepreka u težnjama ka nezavisnosti.

- Posle toga postavlja se veoma intrigantno pitanje, rekao je Dods - šta bi Grenland uradio kada bi Tramp ponudio, recimo, milijardu dolara godišnje za drugačiju vrstu aranžmana sa SAD.

Neki političari sa Grenlanda pominju ideju o specijalnoj asocijaciji, sličnoj onoj koju SAD imaju sa Maršalovim ostrvima, gde bi Grenland imao suverenitet, ali i finansijsku podršku SAD, u zamenu za dogovore o određenim američkim strateškim interesima.

Međutim, bivši premijer Klajst izrazio je jak skepticizam da bi ova vrsta udruživanja mogla da funkcioniše.

- Mislim da ni to nije od bilo kakvog interesa. Setite se samo kako su SAD tretirale svoje autohtone narode.

Za sada ostaje nejasno dokle će Tramp slediti svoju najavljenu želju da preuzme Grenland kada bude na funkciji.

- Niko ne zna da li je to samo hvalisanje, pretnja da bi dobio nešto drugo ili je to zapravo nešto što on želi da uradi - rekao je Pram Gad.