Severna i Južna Koreja na ivici novog rata

Delovi Gjeongui linije na zapadnoj obali i Donghae linije na istočnoj obali, dva glavna puta i železničke veze koje povezuju Sever i Jug, uništeni su eksplozivom oko 12 časova po lokalnom vremenu, prema saopštenju Zajedničkog štaba Seula (JCS).

U praktičnom smislu, uništavanje ovih puteva nema veliki uticaj - dve Koreje su i dalje podeljene jednom od najjače utvrđenih granica na svetu, a putevi nisu korišćeni godinama. Međutim, simbolika ovoga dolazi u vreme posebno oštre retorike između lidera dve Koreje.

Video, koji je podelilo Ministarstvo odbrane Južne Koreje, prikazuje nekoliko eksplozija na putevima na severnoj strani vojne demarkacione linije koja deli dve Koreje. Teška mehanizacija, uključujući kamione i bagere, zatim je raspoređena na najmanje jednom od puteva, koji je delimično bio blokiran crnom preprekom, kako pokazuje video. JCS je saopštio da Sever izvodi "dodatne radove teškom mehanizacijom" na licu mesta, ali nije dao dalje detalje.

Kao odgovor na eksplozije, južnokorejska vojska je otvorila vatru u području južno od vojne demarkacione linije i pomno prati kretanje severnokorejske vojske, održavajući "punu borbenu spremnost u saradnji sa SAD-om", navodi JCS.

U ponedeljak, Južna Koreja je saopštila da je otkrila znakove da se Severna Koreja priprema da uništi puteve koji povezuju dve zemlje, upozorivši da bi eksplozije mogle uslediti u bilo kom trenutku. Njena vojska je sprovela kontramere, saopštilo je Ministarstvo odbrane, ali nije pružilo konkretne informacije.

Portparol JCS-a, Li Sung Jun, rekao je da je južnokorejska vojska otkrila ljude kako rade iza prepreka postavljenih na putevima na severnoj strani granice.

Eksplozije su se desile nekoliko dana nakon što je Severna Koreja optužila Južnu Koreju da je letela dronovima sa propagandnim materijalom iznad njenog glavnog grada Pjongjanga i zapretila "odmazdom", u najnovijem uzvraćanju posle meseci kada je Pjongjang slao balone s otpadom prema Jugu.

Prošle nedelje, severnokorejska vojska je zapretila da će preduzeti "značajne vojne korake" kako bi potpuno odsekla svoju teritoriju od Južne Koreje, nakon što je lider Severne Koreje, Kim Džong Un, ranije ove godine odbacio dugogodišnju politiku traženja mirnog ujedinjenja sa Jugom.

Severna i Južna Koreja su podeljene od završetka Korejskog rata 1953. godine sporazumom o primirju. Dve strane su i dalje tehnički u ratu, ali obe vlade su dugo težile cilju jednog dana ponovnog ujedinjenja.

U januaru, Kim je izjavio da Severna Koreja više neće tražiti pomirenje i ujedinjenje sa Južnom Korejom, nazivajući njihov odnos "odnosom između dve neprijateljske zemlje i dva ratna suparnika", izvestila je KCNA u to vreme.

"Akutna vojna situacija"

U saopštenju koje je 9. oktobra prenela državna novinska agencija KCNA, generalštab Narodne armije Koreje (KPA) je izjavio da će preostali putevi i železnice povezane sa Jugom biti potpuno presečeni, blokirajući pristup duž granice.

- Akutna vojna situacija na Korejskom poluostrvu zahteva da oružane snage DRPK preduzmu odlučnije i jače mere kako bi kredibilnije odbranile nacionalnu bezbednost - navodi se u saopštenju KCNA koje se odnosi na Severnu Koreju po inicijalima njenog zvaničnog imena, Demokratske Narodne Republike Koreje.

Generalštab je rekao da su mere odgovor na nedavne "ratne vežbe" održane u Južnoj Koreji i posete onoga što tvrdi da su američka strateška nuklearna sredstva u regionu. Tokom protekle godine, američki nosač aviona, desantni brodovi, bombarderi dugog dometa i podmornice su posetili Južnu Koreju, što je izazvalo ljutite reakcije Pjongjanga.

Od januara, Pjongjang je ojačao svoju pograničnu odbranu, postavljajući nagazne mine, gradeći protivtenkovske prepreke i uklanjajući železničku infrastrukturu, prema informacijama južnokorejske vojske.

Lideri Severne i Južne Koreje takođe su pojačali upotrebu oštre retorike.

Ranije ovog meseca, Kim je zapretio upotrebom nuklearnog oružja kako bi uništio Južnu Koreju ukoliko bude napadnut, nakon što je predsednik Južne Koreje upozorio da će, ako Severna Koreja upotrebi nuklearno oružje, "doživeti kraj svog režima".

Ovi komentari dolaze u trenutku kada se čini da je Severna Koreja pojačala svoje napore u proizvodnji nuklearnog oružja i ojačala veze sa Rusijom, što izaziva duboku zabrinutost na Zapadu u vezi sa pravcem u kojem ide ova izolovana nacija.

Lejf-Erik Isli, profesor na Univerzitetu Ehva u Seulu, sugeriše da bi potez Severne Koreje da preseče svoju teritoriju od juga mogao biti način za Kim Džong Una da „prebaci krivicu za svoje ekonomske neuspehe i legitimizuje skupu izgradnju raketa i nuklearnog oružja“ preuveličavanjem spoljnih pretnji.

- Kim Džong Un želi da domaća i međunarodna publika veruje da deluje iz vojne snage, ali zapravo može biti motivisan političkom slabošću - rekao je on.

- Pretnje Severne Koreje, kako stvarne, tako i retoričke, odražavaju strategiju preživljavanja režima nasledne diktature.