"Naša planeta će postati opasnije mesto za život": Da li smo spremni za ovako intenzivne poplave?

Oluja Boris i prateći vremenski front od 2.000 kilometara doneli su centralnoj i istočnoj Evropi nove katastrofalne poplave koje bi mogle da budu najgore od 2002. godine, kada su delovi većih gradova, poput Praga, Drezdena ili Beča, bili potpuno potopljeni.

- Pojedine reke će primiti količinu vode koja se viđa jednom u 100 godina - saopšteno je iz britanske meteorološke službe Met ofis.

Poplavama su pogođene Austrija, Češka, Nemačka, Mađarska, Poljska, Slovačka i Rumunija, a stradalo je najmanje 15 ljudi.

Lider Rumunije, Klaus Johanis, istakao je da se suočavamo sa posledicama klimatskih promena.

Osim toga, prošle nedelje su čitava sela poplavljena u Mjanmaru, a u bujice su uništile i zatvor u Nigeriji zbog čega je 300 zatvorenika pobeglo.

Klimatski naučnici kažu da ih intenzitet poplava nije iznenadio, ali jeste načinjena materijalna šteta.

- Katastrofalne padavine koje su se obrušile na centralnu Evropu je upravo ono što naučnici očekuju da će se dogoditi usled klimatskih promena - rekla je naučnica Džojs Kimutao sa Imperijalnog koledža u Londonu.

Prema njenim rečima, smrtni slučajevi i materijalna šteta nastala širom Afrike i Evrope svedoče koliko je "svet loše pripremljen za takve poplave".

Iako je već poznato da topliji vazduh može da sadrži više vlage, koliko će padavine biti snažne zavisi i od toga koliko vode je dostupno.

Sonja Seneviratne, klimatska naučnica sa Univerziteta ETH u Cirihu, kazala je da analize poplava u centralnoj Evropi sugerišu da je većina vode došla iz Crnog Mora i Sredozemlja. Oba mora su u poslednje vreme bila prilično zagrejana usled klimatskih promena, a to je rezultiralo time da više vode isparava u vazduh.

- U proseku, intenzitet snažnih padavina se povećava za 7 odsto svakim stepenom globalnog zagrevanja. Sada se planeta zagrejala za 1,2 stepena što znači da su oluje intenzivnije za 8 procenata - navela je.

Podaci pokazuju da su padavine postale surovije u Nemačkoj, Poljskoj, Austriji, Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj od pedesetih godina prošlog veka.

Podsetimo, u Poljskoj se srušio most, a u Češkoj su vatrogasci spasavali ljude sa krovova kuća. Jedan vatrogasac je izgubio život u Austriji tokom spasilačkih akcija.

- Jasno je da čak i visokorazvijene zemlje nisu sigurne od klimatskih promena. Dokle god svet nastavlja da sagoreva prirodni gas, naftu i ugalj, jake padavine i drugi ekstremni vremenski obrasci će se nastaviti i pojačavati, čime će naša planeta biti opasnije i skuplje mesto za život - navela je naučnica Frederike Oto, preneo je Gardijan.