Svet

[ Izvor: Mediji ]

10. 06. 2024. 07:43 0

Izbori za EP: Ko je kako glasao po državama

Najviše glasova na izborima za Evropski parlament osvojila je konzervativna Evropska narodna partija (EPP), a krajnje desne stranke će imati znatno više poslanika nego do sada, pokazuju preliminarni rezultati objavljeni u Briselu.

Prema preliminarnim rezultatima, predstavljenim u Evropskom parlamentu, EPP će imati više mandata nego u prethodnom sazivu i sa socijaldemokratama, koje su neznatno oslabile, ostaće dominantna snaga u zakonodavnom telu EU.

Zelene i regionalne partije i stranke umerene levice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA), najveći su gubitnici izbora jer su izgubile priličan broj mandata.

EPP će u narednom petogodišnjem sazivu EP imati 189 od 720 poslanika, a na drugom mestu je Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) sa 135 mandata, pokazuju preliminarni rezultati.

Treće mesto zauzela je liberalna grupa Obnovimo Evropu sa 83 mandata, a slede dve krajnje desne grupe - Evropski konzervativci i reformisti (ECR) sa 72 i Identitet i demokratija sa 58 poslanika.

Ako preliminarni rezultati budu kao konačni, politička grupa Zeleni/EFA imaće 53 poslanika, a Levica 35.

U novom sazivu će biti i 95 poslanika koji ne pripadaju nijednoj političkoj grupi. Među njima je 45 dosadašnjih poslanika i 50 novoizabranih, uključujući predstavnike krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) koja je nedavno isključena iz grupe Identitet i demokratija.

Rezultati po državama

Krajnja desnica je osvojila najviše glasova na izborima za EP u Francuskoj i Austriji, dok je u Nemačkoj i Holandiji zauzela drugo mesto, pokazuju preliminarni rezultati i projekcije zasnovane na izlaznim anketama.

U Evropskom parlamentu objavljeno je da je najviše glasova u Francuskoj dobila krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, koja je osvojila 31,5 odsto.

Na drugom mestu, ali daleko iza, nalazi se koalicija koju predvodi francuski predsednik Emanuel Makron, sa 15,2 odsto glasova, a na trećem je Socijalistička partija sa 14 odsto.

Levičarska stranka Nepokorena Francuska koju vodi Žan-Lik Melanšon dobila je 8,7 odsto, a Republikanci 7,2 odsto, pokazuju izlazne ankete.

Kada je reč o političkim grupama u EP, u koje se stranke udružuju posle evropskih izbora, od 81 poslanika Francuske, 30 će imati krajnje desna grupa Identitet i demokratija, 14 liberalna grupa Obnovimo Evropu, a 13 Progresivna alijansa socijalista i demokrata.

Levica će imati osam poslanika, Evropska narodna partija (EPP) šest, a zelene i regionalne partije i stranke umerene levice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA) pet. Pet poslanika će imati i desna grupa Evropski konzervativci i reformisti (ECR).

Posle ubedljive pobede partije Marin Le Pen, Makron je neočekivano raspustio parlament i raspisao vanredne parlamentarne izbore koji će biti održani 30. juna i 7. jula.

U Nemačkoj je najviše glasova dobila konzervativna koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) - 29,5 odsto, a krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) 16,5 odsto.

Na trećem mestu su vladajuće socijaldemokrate kojima pripada i kancelar Olaf Šolc sa 14 odsto, na četvrtom su takođe vladajući Zeleni sa 12 odsto, a na petom Savez Sare Vagenkneht sa 5,5 odsto. Šesto mesto zauzeli su vladajući liberali sa pet odsto, dok je Levica na sedmom mestu, sa 2,8 odsto.

Od 96 mesta Nemačke u EP, Evropska narodna partija (EPP) dobila je 30, Zeleni/EFA 16, Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) 14, liberalna grupa Obnovimo Evropu osam, a Levica četiri.

Nemačke stranke koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa u EP imaće 24 mesta u novom sazivu, a među njima je i 19 poslanika AfD, pokazuju izlazne ankete.

Prvo mesto u Italiji zauzela je desničarska stranka Braća Italije premijerke Đorđe Meloni sa 27,7 odsto, druga je socijaldemokratska Demokratska stranka sa 23,7 odsto, a treći populistički Pokret pet zvezdica sa 11,1 odsto. Konzervativci imaju 10,5 odsto, a krajnje desna Liga Matea Salvinija 8,0 odsto.

Italija daje 76 poslanika EP, od kojih će 23 pripasti grupi Evropski konzervativci i reformisti (ECR), a 19 socijaldemokratama. Deset poslanika dobila je EPP, sedam Identitet i demokratija, po tri liberali i zeleni, dok 11 ne pripada ni jednoj grupi.

U Austriji je krajnje desna Slobodarska partija Austrije zauzela prvo mesto sa 27 odsto glasova, druga je konzervativna Austrijska narodna stranka sa 23,5 odsto, a treće su socijaldemokrate sa 23 odsto. Zeleni su dobili 10,5 odsto, koliko ima i liberalna stranka NEOS.

Od 20 mesta Austrije u EP, krajnje desnoj grupi Identitet i demokratija ide šest, grupama EPP i S&D po pet, a grupama Zeleni/EFA i Obnovimo Evropu po dva.

U Holandiji je najviše glasova dobila koalicija zelenih i socijalista - 21,6 odsto, dok je desničarska Stranka za slobodu Gerta Vildersa druga sa 17,7 odsto glasova, pokazuju izlazne ankete.

Od 31 poslanika EP iz Holandije, grupe Identitet i demokratija i Obnovimo Evropu imaće po sedam, EPP šest, Zeleni i S&D po četiri, a Levica i desna grupa Evropski konzervativci i reformisti (ECR) po jednog. Jedan poslanik ne pripada ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa.

Najviše glasova u Španiji osvojila je konzervativna Narodna stranka - 32,4 odsto, a socijalisti premijera Pedra Sančeza su na drugom mestu sa 30,2 odsto. Desničarska stranka Voks dobila je 10,4 odsto, krajnje leva koalicija Sumar 6,3 odsto, a levičarski Podemos 4,4 odsto glasova.

Španija ima 61 poslanika EP, od kojih će 22 pripasti grupi EPP, a 20 socijaldemokratama. Sedam će imati ECR, četiri grupa Zeleni/EFA, tri Levica, a jednog liberali. Četiri poslanika ne pripadaju ni jednoj grupi.

U Poljskoj je prvo mesto zauzela proevropska Građanska koalicija premijera Donalda Tuska sa 38,2 odsto glasova, dok je opoziciona konzervativna stranka Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog dobila 33,9 odsto glasova, prema izlaznim anketama.

Poljska radikalna desnica, stranka Konfederacija, osvojila je 11,9 odsto glasova, a demohrišćanski Treći put, Tuskov partner u vladi, 8,2 odsto. Levica je dobila 6,6 odsto.

Od 53 evroposlanika Poljske, 20 je dobila EPP, 19 ECR, liberali tri, a socijaldemokrate dva. Devet poslanika ne pripada ni jednoj grupi.

U Češkoj je na izborima za EP najviše glasova, 26,1 odsto, osvojila opoziciona stranka ANO bivšeg premijera Andreja Babiša, a druga je konzervativna koalicija Zajedno premijera Petra Fijale sa 22,3 odsto glasova.

Iznenađenje je uspeh nove vanparlamentarne radikalne desne stranke Zakletva i motoristi koja je na trećem mestu sa 10,3 odsto glasova, dok je parlamentarna radikalna desnica Sloboda i direktna demokratija osvojila 5,7 odsto glasova.

Među 21 poslanikom Češke u EP, najviše će biti liberala (7), a slede EPP (5) i ECR (3). Po jedan mandat dobili su Zeleni, Levica i krajnja desnica (ID), dok tri poslanika nisu u grupama.

Najviše glasova u Slovačkoj dobila je proevropska, liberalna stranka Progresivna Slovačka – 27,8 odsto, a druga je vladajuća partija Smer premijera Roberta Fica sa 24,8 odsto. Krajnje desna stranka Republika dobila je 12,5 odsto, levi Glas 7,2 odsto, a demohrišćani 7,1 odsto.

U EP će najviše Slovaka biti u grupi Obnovimo Evropu - šest, EPP će imati jednog evroposlanika, dok osam neće biti ni u jednoj grupi.

U Mađarskoj je prvo mesto ubedljivo zauzela vladajuća koalicija oko stranke Fides Viktora Orbana sa 43,8 odsto glasova, a opoziciona koalicija Tisa 30,6 odsto.

U EP će, od 21 mesta Mađarske, osam dobiti EPP, a dva S&D. Ostalih 11 mandata pripada strankama koje nisu ni u jednoj grupi, uključujući Orbanov Fides koji je izašao iz EPP kada mu je pretilo isključenje.

U Hrvatskoj je najviše glasova dobila vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) – 33,7 odsto, a druga je koalicija oko Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) sa 27,8 odsto.

Treći je desničarski Domovinski pokret sa 8,7 odsto, četvrta zeleno-leva koalicija Možemo sa 5,8 odsto, a peta koalicija istarskih partija sa 4,7 odsto. Desna koalicija Most dobila je 3,7 odsto glasova.

Od 12 mandata Hrvatske u EP, šest će pripasti grupi EPP, četiri će imati socijaldemokrate, a jedan grupa Zeleni/EFA. Jedan mandat ide Domovinskom pokretu, koji ne pripada ni jednoj grupi.

U Sloveniji je najviše glasova dobila opoziciona Slovenačka demokratska stranka Janeza Janše, 31,8 odsto, dok je liberalni Pokret Sloboda premijera Roberta Goloba dobio 21,7 odsto. Zeleni su dobili 10,1 odsto, dve demohrišćanske liste su dobile 7,8 i 7,5 odsto, socijaldemokrate Tanje Fajon 7,5 odsto, a Levica 4,4 odsto.

Od devet slovenačkih mesta u EP, šest je pripalo grupi EPP, dva liberalima i jedno zelenima.

U Grčkoj je najviše glasova dobila vladajuća Nova demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa – 30 odsto, a druga je levičarska Siriza sa 16,7 odsto. Treća je stranka levog centra PASOK sa 12,4 odsto, četvrti su komunisti (KKE) sa 9,1 odsto, dok su nacionalisti dobili 8,8 odsto, pokazuju izlazne ankete.

U EP, gde Grčka ima 21 poslanika, osam će pripasti grupi EPP, Levici četiri, grupi S&D tri, a Evropskim konzervativcima i reformistima dva. Stranke koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa u EP imaće četiri mesta u novom sazivu.

U Bugarskoj je najviše glasova dobila konzervativna koalicija stranke GERB i Saveza demokratskih snaga – 26,2 odsto, druga je liberalna koalicija stranke Nastavljamo sa promenom i saveza Demokratska Bugarska sa 15,7 odsto, a treća krajnje desna stranka Preporod sa 15,4 odsto.

Liberalni Pokret za prava i slobode dobio je 11,7 odsto, a Bugarska socijalistička partija 9,7 odsto. Na šestom mestu je populistička stranka Ima takvih ljudi sa 6,4 odsto.

Od 17 mandata Bugarske u EP, šest ima grupa EPP, pet Obnovimo Evropu, dva S&D, a četiri će imati stranke koje ne pripadaju ni jednoj grupi.

Od stranaka u Rumuniji, koja ima 33 evroposlanika, 13 je pripalo socijaldemokratama, 12 grupi EPP, dva liberalima i jedan grupi ECR. Pet poslanika ne pripada ni jednoj grupi.

U Portugaliji su socijalisti dobili 31,4 odsto glasova, konzervativci 30,6 odsto, liberali 9,8 odsto, a krajnja desnica 9,2 odsto.

Od 21 poslanika Portugalije u EP, po sedam imaju EPP i S&D, liberali, krajnja desnica i Levica po dva, a zeleni jednog.

Od 21 mesta Švedske, po pet imaju EPP i S&D, po tri liberali, zeleni i ECR, a dva Levica.

U Danskoj, koja ima 15 poslanika EP, četiri će pripasti grupi Obnovimo Evropu, po tri grupama S&D i Zeleni/EFA, dva će imati EPP, a Levica i Identitet i demokratija po jednog. Jedan poslanik ne pripada ni jednoj grupi.

Na Kipru, koji daje šest poslanika EP, grupa EPP je dobila dva, Levica i S&D po jednog, dok će dva otići strankama koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa.

Na Malti je Laburistička partija dobila 44,7 odsto, a Nacionalistička stranka 42,5 odsto. Od šest mandata Malte u EP, po tri će pripasti grupama EPP i S&D.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 0

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Memorandum

Zoran Živković [19.07.2024.]




Video dana

Centrifuga na maksimumu

Anketa

Da li ste za kopanje litijuma u Srbiji?

Rezultati